Rastu penzije u Rumuniji (02.09.2019)
Od 1. septembra tekuće godine vrednost penzijskog boda povećan je za 15%. za oko 5 miliona rumunskih penzionera. Novi zakon predvidja etapno povećanje penzija od 1. septembra 2019. godine do 2022. godine. Prema Novom penzijskom zakonu u radni staž se racunaju i doktorat i masterat, i postoji mogućnost kupovine najviše 5 godina radnog staža. Osobe koje su platile doprinos za penzijsko osiguranje najmanje 15 godina imaju pravo na minimalnu penziju. Stupanjam zakona na snagu zagarantovana ili socijalna penzija povečava se sa 640 na 704 leja, odnosno sa 127evra na 149 evra. Prosečna penzija u Rumuniji u julu ove godine bila je od samo 251 evro i uprkos ovom rastu rumunski penzioneri su medju najsiromašnijim u Evropskoj uniji. Osim toga komentatori naglašavaju da su u poslednjim godinama stalna poskupljenja erodirala kupovnu moč.
Bogdan Matei, 02.09.2019, 10:40
U petak Medjunarodni monetarni fond je upozorio da bi Novi penzijski zakom mogao da ugrozi fiskalnu održivost. Prema prognozi Fonda privredni rast Rumunije ostaće na nivou od 4% ove godine, a na srednji rok smanjiće se na 3%. Kandidatkinja za predsedničku dužnost, premijerka Viorika Dančila dala je uveravanja da za sve mere Vlade postoje dovoljna finansijska sredstva. Po oceni premijerke Rumunije povećanje penzijskog boda predstavlja pravedan čin i nikada jedna socijaldemokratska partija nece staviti na vagu prihode penzionera i makroekonomske pokazatelje. Analitičari smatraju demarš Socijaldemokratske partije opravdan jer su po pravilu penzioneri disciplinovani birači levice. Podpredsednik opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL) senator Florin Kici, čija partija podržava kandidaturu aktuelnog predsednika Klausa Johanisa,oštro kritikuje izjave premijerke. Nije istina da prihodi penzionera nemaju veze sa makroekonomskim deficitom, piše na društvenoj mreži liberalni ekonomista, i naglašava da je nedavni rebalans državnog budžeta dokaz da svi ovi manevri imaju za posledicu deficit od oko 610 miliona evra samo u penzijski budžet i da bi realni deficit mogao da bude bar dva puta veći od predvidjenog.
