Kritike i preporuke Venecijske komisije (25.06.2019)
Problematični elementi rumunske pravosudne reforme, pominjani još prošle godine, ostali su neizmenjeni ili su čak pogoršani u 2019. godini, zaključeno je u dokumentu Venecijske komisije, konsultativnog tela Evropskog saveta za ustavno pravo. Komisija kritikuje izmene pravosudnih zakona donete prošle godine i apeluje na rumunske vlasti da drastično smanje broj hitnih uredbi iz ove oblasti. Izmene pravosudnih zakona pomoću hitnih uredbi — navodi se u zaključcima evropskog tela – sužavaju mogućnost proveravanja Vlade, suprotne su principu nezavisnosti sudske, izvršne i zakonodavne vlasti i ugrožavaju zakonsku stabilnost. Što se tiče nedavno osnovane Specijalne službe za istraživanje prestupa pravobranilaca, eksperti Komisije kažu da razlozi za njeno osnivanje nisu jasni i upozoravaju da Komisija može postati prepreka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ştefan Stoica, 25.06.2019, 17:07
U Bukureštu, opozicija i pravosudne asocijacije smatraju ovu sekciju instrumentom za zastrašivanje tužilaca i sudija i da ovu komisiju treba ukinuti. Eksperti Venecijske komisije su zaključili da ministar pravde i dalje ima odlučujuću ulogu u postupku imenovanja i opozivanja glavnih tužilaca, a da ne postoji protivtežno ovlašćenje predsednika Rumunije i Visokog Saveta Sudstva (CSM). Venecijska komisija je rekla i da ostaje na raspolaganju za dodatnu pomoć rumunskim vlastima i Nadzornoj komisiji Parlamentarne Skupštine.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis smatra da zaključci Venecijske komisije samo jačaju uverenje da je vlada zloupotrebila hitne uredbe, zaobilazeći na ovaj nacin parlamentarnu raspravu i konsultaciju sa predstavnicima pravosudnog sistema. Ishitrene izmene u ovoj veoma osetljivoj oblasti i odsustvo kontrole ustavnosti hitnih uredbi ugrožavaju ne samo ceo sistem već i suštinu pravne države: sigurnost pravosudnih odnosa i zakonsku predvidljivost, kao i princip nezavisnosti vlasti, navodi šef države. Predsednik je dodao da je poruka Venecijske komisije veoma jasna: vlast ima obavezu da nadoknadi štetu nanetu pravosudnom sistemu i da bez odlaganja primeni u celosti preporuke evropskih tela.
Podsećamo da je predsednik drzave bio pokretač referenduma o pravosuđu koji je održan istovremeno sa evroparlamentarnim izborima. Ogromna većina glasača izjasnila se za zabranu amnestije i pomilovanja za krivična dela korupcije i zabranu usvajanja hitnih uredbi iz oblasti krivičnih dela i sudskog organizovanja.
