Deset godina Istočnog partnerstva ( 14.05.2019)
Istočno partnerstvo, pokrenuto 2009. godine sa ciljem da se ohrabre demokratske reforme u Jermeniji, Azerbejdjanu, Belorusiji, Gruziji, Republici Moldaviji i Ukrajini, omogučilo je komunitarnom bloku da podrži i ekonomski razvoj, tako da su pre 5 godina potisivani sporazumumi o pridruživanju i slobodnoj trgovini izmedju Brisela i Kišinjeva, Kijeva i Tbilisija. Za državljane Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije postignuta je i liberalizacija viznog režima. Ministri inostranih poslova Evropske unije postigli su dogovor sa Belorusijom, Azerbejdjanom i Jermenijom o početku razgovora o potpisivanju sličnih sporazuma. Predstavnici zemalja članica Evropske unije i šest zemalja partnera nastaviće analizu postignutih rezultata u okviru radnog plana za 2020. godinu koji predvidja nove konkretne beneficije za državljane celog regiona. Za Rumuniju, susednu državu Ukrajine i R. Moldavije, Istočno partnerstvo je od samog početka bilo medju najvažnijim evropskim programima. U ponedeljak predsednik Rumunije se na svečanosti u Briselu izjasnio za nastavljanje angažmana Unije i produbljavanje i jačanje Istočnog partnerstva. Šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu deli mišljenje predsednika: ,,Potrebno je da mislimo na šta bi moglo da se se desi nakon 2020. godine u Istočnom partnerstvu. Mi, ovde u Rumuniji, pošli smo od ideje da pored sektorske saradnje izmedju Evropske unije i raznih članica Istočnog partnerstva, treba ozbiljno da mislimo i o odnosima Evropske unije sa članicama Istočnog partnerstva.
Bogdan Matei, 14.05.2019, 11:51
Bezbednost, stabilnost, prosperitet, demokratija i pravna država u istočnoj Evropi i na južnom Kavkazu glavni su prioriteti komunitarnog bloka. Evropska unija je odlučna u nameri da uspostavi tesnu, diferenciranu i obostrano korisnu saradnju sa svim članicama Istočnog partnerstva, bez obzira na ambicije svake od ovih država. Prema oceni analitičara Rusija smatra Istočno partnerstvo sredstvo Zapada za proširenje ka ruskim granicama. Od šest članica Partnerstva, Jermenija i naročito Belorusija gravitiraju i dalje na ruskoj orbiti. Izložene ruskoj agresiji u poslednjoj deceniji Gruzija i Ukrajina zauzele su neprijateljski stav prema bivšoj metropoli. U Azerbejdjanu autoritativni predsednik Ilham Alijev ne ispoljava nikakvu nameru da pokrene diplomatske reforme, a posle parlamenrtarnih izbora u Republici Moldaviji zemlja je dramatično podeljena izmedju filoruske levice i prozapadno deklarisanje desnice.
