Bezbednost u zoni Crnog mora (18.04.2019)
Konferencija u Bukureštu o bezbednosnim izazovima na istočnom krilu Severoatlanske alijanse dokazala je ponovo da je potrebno da se ojača kapacijet NATO pakta u Baltičkom i Crnom moru. Predsednik Rumunije Klaus Johanis založio se za jedinstveno, pojačano i koherentno prisustvo na istočnom boku. Rumunski lider je podsetio da zonu Crnog mora i dalje karakterišu zaledjeni sukobi i latentne tenzije koji obavezuju Alijansu na pojačano prisustvo kako bi se postigao efikasniji odbrambeni položaj i solidno odvraćanje: ,,Bezbednost u Crnom moru i na istočnom krilu odražava se neposredno na evroatlansku bezbednost. Svaka slabost u Crnom moru postaje slabost cele Alijanse i jednostavno poziva na neprijateljske akcije. Da li je Alijansa spremna na ovakve izazove? Do sada je dokazala da je spremna, a dokaz su preduzete i ostvarene mere od 2014. i 2016. na Varsavskom samitu i kasnije 2017. i 2018. na samitima u Briselu. Ovo medjutim nije dovoljno: za zonu Crnog mora potreban je koordinisan pristup u politickom i operativnom smislu i sposobnost da se ponovo ustanovi ravnotea I odvračaju neprijateljske akcije.’’
Ştefan Stoica, 18.04.2019, 11:07
Konferencija u Bukureštu o bezbednosnim izazovima na istočnom krilu Severoatlanske alijanse dokazala je ponovo da je potrebno da se ojača kapacijet NATO pakta u Baltičkom i Crnom moru. Predsednik Rumunije Klaus Johanis založio se za jedinstveno, pojačano i koherentno prisustvo na istočnom boku. Rumunski lider je podsetio da zonu Crnog mora i dalje karakterišu zaledjeni sukobi i latentne tenzije koji obavezuju Alijansu na pojačano prisustvo kako bi se postigao efikasniji odbrambeni položaj i solidno odvraćanje: ,,Bezbednost u Crnom moru i na istočnom krilu odražava se neposredno na evroatlansku bezbednost. Svaka slabost u Crnom moru postaje slabost cele Alijanse i jednostavno poziva na neprijateljske akcije. Da li je Alijansa spremna na ovakve izazove? Do sada je dokazala da je spremna, a dokaz su preduzete i ostvarene mere od 2014. i 2016. na Varsavskom samitu i kasnije 2017. i 2018. na samitima u Briselu. Ovo medjutim nije dovoljno: za zonu Crnog mora potreban je koordinisan pristup u politickom i operativnom smislu i sposobnost da se ponovo ustanovi ravnotea I odvračaju neprijateljske akcije.’’
Rezultati usvojenih mera na samitima Severoatlanske alijanse su očigledni, dodao je predsednik i to u kopnenoj oblasti zahvaljujuči operativnim savezničkim strukturama u Krajovi i Bukureštu i u pomorskoj I vazdusnoj oblasti zajednickim aktivnostima rumunskih I savezničkih oručanih snaga. Sve ove odluke dokazuju shvatanje strateške realnosti da je zona Crnog mora od vitalnog značaja za evroatlanski prostor. Strateški pristup predpostavlja–po oceni šefa rumunske države-stalno praćenje regionalnih evolucija, jačanje položaja i odbrambenog kapaciteta Severoatlanske alijanse kao i otpora severoatlanskih partnera Ukrajine, Gruzije i Republike Moldavije. Na konferenciji u Bukureštu prisustvovao je i Piter Doran, američki ekspert za transatlansku odbranu i energetsku bedzbednost koji rukovodi Centrom za analizu evropskih politika: ,,Naša organizacija posvećuje pažnju boljem shvatanju načina na koji se mogu učvrstiti veze izmedju SAD I saveznika, posebno u zoni Crnog mora. Mogu da navedem tri primera: prvi se odnosi na saradnju u oblastima bezbednosti i odbrane, drugi na energiju, a treći koji predstavlja neraskidivu vezu, na slobodu.’’
Za SAD Rumunija nije neka daleka istočnoevropska drzava. Naš saveznički odnos je neraskidiv. Veliki izazov za SAD je eventualno ugrožavanje bezbednosti i prosperiteta Rumunije, naglasio je Piter Doran