Ekonomske posledice odliva radne snage
Nije nimalo lako pronaći dobrog radnika u Rumuniji. Nedavni barometar pokazuje da zemllja prolazi kroz najdublju krizu radne snage u bliskoj istoriji, nakon što su mnogi kvalifikovani radnici napustili domovinu u potrazi za boljim platama. U ovo vreme produktivnost rada opada, a firme oklevaju da ulažu u zaposlene radnike. Od svih evropskih država, Rumunija je zabeležila najveći rast ličnih dohodaka u poslednjih 10 godina od oko 200 odsto. Iako su plate povećane, one i dalje zaostaju mnogo za inostranim. Investicije su se u poslednjim godinama koncentrisale na Bukurešt i nekoliko većih gradova, tako da je potreba za radnom snagom postala sve veća.
Roxana Vasile, 08.04.2019, 12:54
Zone u kojima radi najmanji broj firmi ljudkih resursi su one iz kojih je najveći broj rumuna otišao na Zapad. U ovim uslovima, drugi alarmni signal odnosi se na različitu evoluciju privrede na regionalnom nivou. Drugim rečima, Rumunija raste u više brzina, što bi moglo da ima i veoma nepovoljne društvene posledice. Na top listi najtraženijih zanimanja nalaze se električari, zavarivači, mehaničari, inženjeri i hemičari. Radna mesta postoje i za šofere kamiona, lekare, medicinske sestre, kao i istraživače i projekt menadžere.
Ministri finansija iz zemalja Evropske unije, okupljeni krajem prošle nedelje u Bukureštu razmatrali su i posledice mobilnosti radne snage što izaziva eroziju poreske osnovice u zemlji porekla. Po oceni rumunskog ministra za finansije Eudžena Teodorovića, evropske zemlje iz koje odlaze radnici u ostale države unije treba da imaju u vidu agresivni paket mera koji bi pronašao adekvatno rešenje za mobilnost radne snage. Eudžen Teodorović je objasnio da je slobodan protok ljudi doneo i mnoge ekonomske prednosti.
Mobilni radnici doprinose bruto nacionalnim proizvodima zemalja porekla i zemalja domaćina i u najvećem broju slučajeva imaju presudnu ulogu za članove porodice. Ipak, mobilnost može imati i negativne posledice, odnosno odliv inteligencije i zaustavljanje potencijalnog ekonomskog rasta. U bliskoj budućnosti glavni prioritet treba da bude pronalaženje zajedničkog rešenja na evropskom nivou i implementacija instrumenta koji bi pomogao rešavanju ove pojave, jer ako se nastavi trend zabeležen u poslednjih 10 godina, problem će postati veoma težak.
