Nestašica radne snage u Rumuniji (13.03.2019)
Zaključak skoro svih demografskih studija u poslednjoj deceniji je taj da se broj stanovnika Rumunije smanjuje i da stari. Izuzetak nije ni poslednja studija napravljena po nalogu Poslodavne konfederacije Konkordija. Prema objavljenim rezultatima u utorak, studija prognozira da će se stanovništvo Rumunije smanjiti ispod 18 miliona u 2030. godini ako će se istim ritmom nastaviti ovaj demografski i migracijski trend. Pod imenom ,,Kvantitativna i kvalitativna analiza rumunskog tržišta rada, analiza procenjuje da će se broj zaposlebih smanjiti sa 8,4 miliona u 2016. godini, na 7,3 miliona u 2030. Autori dodaju da će se geografska polarizacija kada je reč o ponudi radnih mesta još više povečati i da će Bukurešt-Ilfov, Zapad i Severozapad zemlje, najdinamičnije ekonomske zone Rumunije, imati najveći deficit radne snage. Na nacionalnom nivou procenjuje se da je ove godine deficit od oko 300 000 i da bi 2023. mogao da premaši pola miliona. Realizatori studije su identifikovali važne segmente stanovništva, oko 2 miliona, kojih nema na tržištu rada i nisu zahvaćeni obrazovnim sistemom ili kursevima usavršavanja.
Bogdan Matei, 13.03.2019, 11:42
Zaključak skoro svih demografskih studija u poslednjoj deceniji je taj da se broj stanovnika Rumunije smanjuje i da stari. Izuzetak nije ni poslednja studija napravljena po nalogu Poslodavne konfederacije Konkordija. Prema objavljenim rezultatima u utorak, studija prognozira da će se stanovništvo Rumunije smanjiti ispod 18 miliona u 2030. godini ako će se istim ritmom nastaviti ovaj demografski i migracijski trend. Pod imenom ,,Kvantitativna i kvalitativna analiza rumunskog tržišta rada, analiza procenjuje da će se broj zaposlebih smanjiti sa 8,4 miliona u 2016. godini, na 7,3 miliona u 2030. Autori dodaju da će se geografska polarizacija kada je reč o ponudi radnih mesta još više povečati i da će Bukurešt-Ilfov, Zapad i Severozapad zemlje, najdinamičnije ekonomske zone Rumunije, imati najveći deficit radne snage. Na nacionalnom nivou procenjuje se da je ove godine deficit od oko 300 000 i da bi 2023. mogao da premaši pola miliona. Realizatori studije su identifikovali važne segmente stanovništva, oko 2 miliona, kojih nema na tržištu rada i nisu zahvaćeni obrazovnim sistemom ili kursevima usavršavanja.
Zaključak je da imamo jedan nevalorizovan hljudski potencijal i da ova pojava nalaže ozbiljnu analizu koja bi identifikovala razloge i kasnije mere za zapošljavanje ovih osoba, navode realizatori studije. Eventualna rešenja za krizu radne snage po oceni autora mogu biti jačanje saradnje obrazovnog sistema i tršišta rada ili promena strategije i akcionog plana za zaustavljanje demokrafskog silaznog trenda. Komentatori ne veruju da će se na kratki ili srednji rok trendovi obrnuti. Smanjenje broja stanovnika počelo je praktično pre tri decenije, odmah posle pada komunističke diktature, kada su abortusi dekriminalizovani. Pojačana migracija, naročito posle ulaska Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine, nastaviće se sve dok domaće tržište neće imati atraktivnu ponudu. Lider jedne od najvećih domaćih sindikalnih centrala ,,Kartel Alfa Bogdan Hosu tvrdi da se Rumunija sa 20% zaposlenih radnika koji žive ispod granice siromaštva nalazi na čelu top liste zemalja Evropske unije.