Izbori u R. Moldaviji (26.02.2019)
Rumunija, najdoslednija i najenergičnija zagovornica suvereniteta i teritorijalnog integriteta susedne Moldavije reagovala je uzdržano na ishod zakonodavnih izbora u ovoj državi. Ministarstvo inostranih poslova Rumunije samtra da su se izbori odvijali uglavnom korektno i u skladu sa zakonskim odredbama i demokratskim standardima. Sada je po oceni Ministarstva inostranih poslova u Bukurestu važno da se etape posle izbora odvijaju odgovorno, poštujući demokratske principe neophodne za stabilnost i evropsku perspektivu zemlje. Jer samo ova-po oceni rumunske diplomatije, može da pronadje dugotrajna rešenja za legitimna očekivanja državljana ove republike.
Bogdan Matei, 26.02.2019, 11:47
Rumunija, najdoslednija i najenergičnija zagovornica suvereniteta i teritorijalnog integriteta susedne Moldavije reagovala je uzdržano na ishod zakonodavnih izbora u ovoj državi. Ministarstvo inostranih poslova Rumunije samtra da su se izbori odvijali uglavnom korektno i u skladu sa zakonskim odredbama i demokratskim standardima. Sada je po oceni Ministarstva inostranih poslova u Bukurestu važno da se etape posle izbora odvijaju odgovorno, poštujući demokratske principe neophodne za stabilnost i evropsku perspektivu zemlje. Jer samo ova-po oceni rumunske diplomatije, može da pronadje dugotrajna rešenja za legitimna očekivanja državljana ove republike.
Desnoorijentisana opozicija u Bukureštu zauzela je daleko oštriji stav. Poslanik Nacionalne liberalne partije (PNL) Matej Dobrovije smatra da izbori nisu bili ni slobodni, ni korektni, ni demokratski. On ističe da je biračima zabranjeno da glasaju sa ličnom kartom kao na prethodnim izborima. Dobrovije je dodao da su iz proruskog separatističkog Pridnjestrovlja, regiona koji se otrgao kontroli Kišinjeva 1992. godine, organizovano stigli podmičeni birači. I proevropska opozicija u Kišinjevu smatra da su ovi izbori bili najnedemokratičniji u istoriji republike. Brojke govore same za sebe. Prema rezultatima sondaža pre izbora glavni favoriti bili su filoruski socijalisti predsednika Igora Dodona. Ovi su uspeli da osvoje 35 od ukupno 101 mandata. Prva violina vladajuće garniture Demokratska partija levog centra, kontroverznog oligarha Vladimira Plahotnjuka, osvojila je 30 mandata, kartel proevropskih stranaka ACUM (SADA) 26, a populistička partija rusofonskog gradonačelnika Orheja Ilana Šora, koga je prvostepeni sud osudio na sedam godina ipo za proneveru jedne miliarde dolara iz bankarskog sistema, osvojio je sedam poslanička mandata. U parlament Moldavije tri mandata su ovojili su nestranački kandidati. Nisu zastupljeni bivša jedinstvena Komunisticka partija i prvi put stranke koje su se izjašnjavale za ujedinjenje sa Rumunijom Demohriščanska i liberalna. Predsednik Dodon je upozorio da će raspisati vanredne izbore ako stranke neće uspeti da formiraju vladajuću koaliciju. Plahotnjuk, koji važi za najaču političku licnosti Moldavije izjavio je da je spreman na pregovore sa svakom partijom bez obzira na doktrinu. Analitičari ocenjuju da će Plahotnjuk uspeti da okupi večinsku koaliciju ako ne uz pomoć stranaka, onda bar pojedinih poslanika koji su spremni da napuste partije na čijim su listama izabrani.