Senat Rumunije razmatra kontroverznu uredbu.(18.02.2019)
Posle burnih rasprava, hitna uredba Vlade Rumunije stiže ove nedelje u.Parlament. Uredba uvodi nove budžetsko-fiskalne mere medju koje i takozvani ,,porez na pohlepu odnosno dodatno oporezivanje bankarskih i energetskih institucija, za koje levoorijentisana većina smatra da realizuje ogromne i nemoralne profite. Članovi Komisije za budžet i finansije napravice u utorak konačni izvestaj o uredbi. Parlamentarci desnoorijentisane opozicije traže ne samo usvajanje amandmana već i odbacivanje Uredbe koja može teško pogoditi energetsku sigurnost, bankarski sistem ili industriju telekomunikacija. Lider Nacionalne.liberalne partije (PNL) Ludovik Orban upozorava da će uredba imati negativne posledice i na privatne penzijske fondove: ,,Obavezeni društveni kapital po Uredbi br.114 je 11 puta veći od današnjeg.Praktično do danas investicije administracije penzijskih fondova još nisu u potpunosti amortizovane. Novom obavezom povećanja društvenog kapitala u zavisnosti od veličine aktiva, amortizacija investicije privartnog administratora može se realizovati tek posle 35-50 godina.
Bogdan Matei, 18.02.2019, 11:25
Iz tabora parlamentarne večine predsednik Senata i lider Alijanse liberala i demokrata Kalin Popesku Taričanu nije isključio mogućnost izmene uredbe:,,Razgovarao sa prethodno sa premijerkom Viorikom Dančila i objasnio da ovaj porez od 2%. pogadja dalji razvoj. Premijerka je priznala da je ovaj porez visok , da treba analizirati ovo pitanje.i da ćemo najverovatnije odustati od uredbe
Dokument koji mnogi nazivaju ,,porezom na pohlepu na raspravi je do 1. marta u Senatu, a kasnije će biti prosledjen Poslaničkom domu koji ima konačnu reč. Centralna banka Rumunije, koja je u više navrata zauzela kritički stav prema parlamentarnoj večini, ne krije rezerve prema odredbama.Uredbe br.114. Glavni ekonomista Narodne Banke Rumunije Valentin Lazea tvrdi da porez na aktive može smanjiti profitabilnost.bankarskog sistema.ispod evropskog proseka. U slučaju realizacije ovakvog scenarija, nije isklučen odlazak nekih stranih banaka sa rumunskog tržišta. Banke traže od političara da se odluče da li žele jedan solidan bankarski sistem koji bi pružio investicioni kapital ili jedan klijenteralan koji bi samo.podsticao potrošnju, a ne razvoj Rumunije.
