NATO i bezbednost Evrope
Povlačenje Sjedinjenih Američkih Država i Rusije iz Ugovora o nuklearnim raketama (INF) i situacija u Ukrajini dominirali su nedavnim skupom ministara odbrane zemalja članica NATO-a. Što se tiče bezbednosne situacije u Ukrajini i regionu, ministri zemalja članica Alijanse ponovili su podršku teritorijalnom integritetu zemlje, a Kijev je podstican da nastavi putem reformi. Saveznici su analizirali i procenili posledice kršenja Ugovora o nukelarnim raketama od strane Rusije.
Ştefan Stoica, 15.02.2019, 12:43
Povlačenje Sjedinjenih Američkih Država i Rusije iz Ugovora o nuklearnim raketama (INF) i situacija u Ukrajini dominirali su nedavnim skupom ministara odbrane zemalja članica NATO-a. Što se tiče bezbednosne situacije u Ukrajini i regionu, ministri zemalja članica Alijanse ponovili su podršku teritorijalnom integritetu zemlje, a Kijev je podstican da nastavi putem reformi. Saveznici su analizirali i procenili posledice kršenja Ugovora o nukelarnim raketama od strane Rusije.
Generalni sekretar Severo-atlantske alijanse Jens Stoltenberg izjavio je da raketni sistem Rusije predstavlja znatan rizik po Alijansu i ponovo tražio da se poštuje ugovor. Svi članovi NATO se slažu da su ruske rakete mobilne, teško je ih otkriti i mogu stići u evropske gradove. Početkom februara, Sjedinjene Američke Države najavile su svoje povlačenje iz Ugovora o nuklearnim raketama, prebacujući Rusiji razvoj nove rakete, a isti gest je napravila i Moskva, koja je kritikovala američke antiraketne sisteme instalirane u Evropi. NATO nastoji na očuvanju Ugovora, koji se smatra kamen temeljcem evropske bezbednosti u zadnjim decenijama. Ugovor zabranjuje nuklearne rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara i bio je osnov bezbednosne arhitekture Evrope u trenutku potpisivanja 1987. godine.
“Jasno je da Ugovor koji poštuje samo jedna strana ne može nam osigurati bezbednost”, rekao je visoki zvaničnik Alijanse. On je precizirao da upravo zbog toga su Sjedinjene Američke Države, uz potpunu podršku svih NATO saveznika, najavile nameru da se povuku iz Ugovora. Ovo će trajati šest meseci. Dakle, Rusija ima još jednu šansu da uskladi svoj stav i pozivamo je da iskoristi ovu priliku. Rusija zna šta da radi”, zaključio je Stoltenberg.
Moskva izjavljuje da je spremna za dijalog, ali odbija da uništi novu raketu koja može nositi nuklearne glave, pišu novinske agencije. Generalni sekretar Alijane Jens Stoltenberg saopštio je da namerava da se sastaje sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejeom Lavrovom, krajem nedelje u Nemačkoj, na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, da bi razgovarali o sudbini ugovora.
Sa druge strane, Alijansa planira svoju budućnost u odsustvu Ugovora o nuklearnim raketama i u prisustvu više ruskih raketa, rekao je Stoltenberg. On je podsetio da Moskva razvija i dalje rakete kojima je opremila nekoliko bataljona. Medjutim, NATO nema nameru da rasporedi nove kopnene sisteme sa nuklearnim raketama u Evropi, ali mora biti siguran da raspolaže kapacitetom odbijanija i efikasne odbrane. Da bi hitno i odlučno odgovorio bilo kojoj budućoj krizi, NATO radi na svom planu u kojem saveznici na raspolaganje Alijanse će staviti po 30 brodova, bataljona i eskadrila, u roku od 30 dana od dana uzbunjivanja.