Vlada u Rimu i Rumuni koji žive u Italiji (14.02.2019)
Rumunsko-italijanski odnosi odvijaju se pod znakom Konsolidovanog strateškog partnerstva koje je potpisano 2008. godine. Prisustvo brojne rumunske zajednice u Italiji — oko 1,2 miliona osoba – i jedne značajne poslovne italijanske zajednice u Rumuniji pridodaju specijalnu socio-ekonomsku dimenziju odnosima između dve zemlje. Tokom vremena došlo je do čestih i raznih poseta: Predsednik Rumunije posetio je Italiju 2008, 2011 i 2015, a Premijer 2009, 2012 i 2014. Najviši italijanski zvaničnici posetili su Rumuniju 2011 i 2016. godine. Dodajmo još da je između Rumunije i Italije uspostavljen mehanizam Međuvladinih samita: prvi je održan 2008, u Rimu, a drugi 2011, u Bukureštu. Italija je jedan od glavnih ekonomskih partnera Rumunije kako kada je reč o ekonomskoj razmeni, tako i kada je reč o investicijama. Shodno statističkim podacima od 31 marta 2017 rumunsko-italijanska komercijalna razmena dostigla je vrednost od preko 3,5 milijardi evra, to jest preko 5% u odnosu na prethodnu godinu. Ne treba zaboraviti ni kulturno-naučnu saradnju. U Rimu se nalazi Accademia di Romania, a u Veneciji Rumunski institut za kulturu i naučno istraživanje. U Rumuniji postoje tri lektorata za italijanski jezik (u Bukureštu, Kluž-Napoki i Temišvaru), kao i šest lektorata za rumunski jezik (u Kalabriji, Napulju, Padovi, Pisi, Rimu i Torinu). U Italiji postoji i preko 100 rumunskih asocijacija. U Rumuniji postoji 5 rumunsko-talijanskih gimnazija. U ovom kontekstu izjava, italijanskog ministra unutrašnjih poslova, Matea Salvinija, dopisniku Radija Rumunija, samo potvrđuje veoma dobre odnose. Rumuni — kazao je on — predstavljaju najbrojniju zajednicu u Italiji, koja je najbolje integrisana sa ekonomskog, kulturnog i komercijalnog aspekta. Zbog toga je Mateo Salvini precizirao da je njegova obaveza da zaštiti najveći deo rumunske zajednice, izolirajući i kažnjavajući mali broj prestupnika koji uspevaju da većini okali ugled.
Roxana Vasile, 14.02.2019, 12:31
Rumunsko-italijanski odnosi odvijaju se pod znakom Konsolidovanog strateškog partnerstva koje je potpisano 2008. godine. Prisustvo brojne rumunske zajednice u Italiji — oko 1,2 miliona osoba – i jedne značajne poslovne italijanske zajednice u Rumuniji pridodaju specijalnu socio-ekonomsku dimenziju odnosima između dve zemlje. Tokom vremena došlo je do čestih i raznih poseta: Predsednik Rumunije posetio je Italiju 2008, 2011 i 2015, a Premijer 2009, 2012 i 2014. Najviši italijanski zvaničnici posetili su Rumuniju 2011 i 2016. godine. Dodajmo još da je između Rumunije i Italije uspostavljen mehanizam Međuvladinih samita: prvi je održan 2008, u Rimu, a drugi 2011, u Bukureštu. Italija je jedan od glavnih ekonomskih partnera Rumunije kako kada je reč o ekonomskoj razmeni, tako i kada je reč o investicijama. Shodno statističkim podacima od 31 marta 2017 rumunsko-italijanska komercijalna razmena dostigla je vrednost od preko 3,5 milijardi evra, to jest preko 5% u odnosu na prethodnu godinu. Ne treba zaboraviti ni kulturno-naučnu saradnju. U Rimu se nalazi Accademia di Romania, a u Veneciji Rumunski institut za kulturu i naučno istraživanje. U Rumuniji postoje tri lektorata za italijanski jezik (u Bukureštu, Kluž-Napoki i Temišvaru), kao i šest lektorata za rumunski jezik (u Kalabriji, Napulju, Padovi, Pisi, Rimu i Torinu). U Italiji postoji i preko 100 rumunskih asocijacija. U Rumuniji postoji 5 rumunsko-talijanskih gimnazija. U ovom kontekstu izjava, italijanskog ministra unutrašnjih poslova, Matea Salvinija, dopisniku Radija Rumunija, samo potvrđuje veoma dobre odnose. Rumuni — kazao je on — predstavljaju najbrojniju zajednicu u Italiji, koja je najbolje integrisana sa ekonomskog, kulturnog i komercijalnog aspekta. Zbog toga je Mateo Salvini precizirao da je njegova obaveza da zaštiti najveći deo rumunske zajednice, izolirajući i kažnjavajući mali broj prestupnika koji uspevaju da većini okali ugled.
Sa druge strane, ministar Salvini ima očekivanja od strane Rumunije, koja predsedava Savetom EU. On se nada da će se tokom ovog mandata zatvoriti igre koje su započete pre više godina kako bi se ostavilo mesto hitnim problemima kao što su radna mesta, ekonomska razmena, turizam, poljoprivreda ili ribolovstvo. Mateo Salvini je mišljenja da Evropa ne može da bude samo bankarsko, finansijsko ili poslovno tržište, već treba da se preokrene ljudskim i porodičnim vrednostima.