Rasprave o bankarskim kamatama
Članovi Upravnog odbora Narodne banke Rumunije (BNR), na čelu sa guvernerom Mugurom Isareskuom, saslušani su na zajedničkoj sednici komisija Senata za privredu i budžet-finansije. Razgovori su vodjeni u kontekstu u kojem su Narodnoj banci sve češće upućene kritike i optužbe zbog njenih politika. Senator Alijanse liberala i demokrata (ALDE), formacije vladajuće koalicije, Danijel Zamfir, ujedno i predsednik Ekonomske komisije, prebacio je Narodnoj banci da interveniše u računanju medjubankarske kamate ROBOR. Guverner Mugur Isaresku odbacio je bilo koju manipulaciju kamata ili kursa lej/evro i dao je uveravanja da ne postoji odstupanja ROBOR-a od realnog nivoa tržišta. On je objasnio način na koji banke izvršavaju medjusobne transakcije, ističući da neke imaju suficit likvidnosti, dok druge imaju deficit.
Mihai Pelin, 13.02.2019, 18:12
Mugur Isaresku je još rekao da u ovom trenutku nivo medjubankarske kamate mora ostati negde izmedju 1,5 i 3,5 odsto, zato što na ovom nivou Narodna banka može privući bankovne depozite, odnosno može dati kredite finansijskim institucijama umesto državnih hartija od vrednosti: “Tržište je samo medjubankarsko i banke se bore za svaki stoti deo procenta, koji može varirati od utvrdjenog kursa. Ja vas uveravam da ne postoji manipulacija, ne postoji odstupanje medjubankarske kamate ROBOR od realnog nivoa tržišta. Tržište veoma dobro funkcioniše i dokazi toga su stabilnost menjačkog kursa i pokreatljivost kamata.”
Guverner Narodne banke Rumunije je još rekao da je u prošlosti ROBOR ostao na nižem nivou ako je i stopa inflacije ostala niska i da Narodna banka “ne igra se sa monetarnom politikom”, što dokazuje rast kamata zavisno od inflacije. Odgovarajući na pitanje da li postoji drugi način izračunavanja medjubankarske kamate da ne bi ovaj indeks imao velike varijacije, guverner je rekao da radna grupa Ministarstva za finansije i Centralne banke traži onakve varijante. Medjutim, on je dodao da, po njegovom mišljenju, teško je pronaći rešenje koje da bude povoljnija alternativa od sadašnje.
Za vreme razgovora na zajedničkoj sednici komisija Senata za privredu i budžet-finansije senator Danijel Zamfir odnosio se i na poslovni model banaka u Rumuniji. Po njegovom mišljenju, Rumunija je danas najsiromašnija članica Evropske unije, a guverner Narodne banke bi trebalo da zajedno sa Parlamentom, bankarskim sistemom i Vladom identifikuje rešenja za razvoj zemlje: “Bankarski sektor Rumunije ima najniži nivo finansiijskog posredovanja u Evropskoj uniji, odnosno četiri puta manji. Sa druge strane, profitabilnost bankarskog sistema u Rumuniji je dva puta veća od evropskog proseka.”
Predstavnici Narodne banke Rumunije su odgovorili da nisko bankarsko posredovanje predstavlja ozbiljan problem, koji može biti rešen samo strukturnim reformama. (prevod T. Cristez)
