Preokupacije za vaspitanje dece
Zainteresovanje vlasti za decu u Rumuniji se vremenom dokazalo obrnuto proporcionalnim nivou obrazovanja. Tačnije, zadnjih 30 godina svi ministri obrazovanja, i nije ih bilo malo, pokušali su da nešto promene u ovoj oblasti. Postojale su promene na bolje, ali i brojne odluke koje su ugrozile obrazovni sistem i čije su se posledice odrazile u katastrofalne rezultate testova i ispita. Razlozi su mnogobrojni: broj prosvetnih radnika je sve manji, a neki od njih su slabo pripremljeni, kvalitet udžbenika je u mnogim slučajevima sumnjiv, investicije u školsku infrastrukturu su nedovoljne, a učenici radije upotrebljavaju nove tehnologije umesto da čitaju. Prema najnovijoj studiji Organizacije “Spasite decu, tokom sedmice 27,3 odsto dece u Rumuniji provodi više od 6 časova u online sredini, dok za vreme vikenda ili raspusta skoro 50 odsto dece provodi slobodno vreme na internetu. Deca imaju pristup informacijama na internetu od 9 godina, koriste smartfone, ali i druge vrste pametnih aparata. Sedmoro od desetoro učenika koristi internet u školi, ali ne u obrazovne svrhe, već za vreme pauza ili tajno tokom časova, a najčešće internet je isključivi izvor informisanja za rešavanje kućnih zadataka.
Roxana Vasile, 06.02.2019, 13:22
Zainteresovanje vlasti za decu u Rumuniji se vremenom dokazalo obrnuto proporcionalnim nivou obrazovanja. Tačnije, zadnjih 30 godina svi ministri obrazovanja, i nije ih bilo malo, pokušali su da nešto promene u ovoj oblasti. Postojale su promene na bolje, ali i brojne odluke koje su ugrozile obrazovni sistem i čije su se posledice odrazile u katastrofalne rezultate testova i ispita. Razlozi su mnogobrojni: broj prosvetnih radnika je sve manji, a neki od njih su slabo pripremljeni, kvalitet udžbenika je u mnogim slučajevima sumnjiv, investicije u školsku infrastrukturu su nedovoljne, a učenici radije upotrebljavaju nove tehnologije umesto da čitaju. Prema najnovijoj studiji Organizacije “Spasite decu, tokom sedmice 27,3 odsto dece u Rumuniji provodi više od 6 časova u online sredini, dok za vreme vikenda ili raspusta skoro 50 odsto dece provodi slobodno vreme na internetu. Deca imaju pristup informacijama na internetu od 9 godina, koriste smartfone, ali i druge vrste pametnih aparata. Sedmoro od desetoro učenika koristi internet u školi, ali ne u obrazovne svrhe, već za vreme pauza ili tajno tokom časova, a najčešće internet je isključivi izvor informisanja za rešavanje kućnih zadataka.
Sadašnja ministarka obrazovanja Ekaterina Andronesku želi da ovu preokupaciju onlajn sredinom transformiše u nešto korisno za učenike. Ovo pretpostavlja kupovinu tableta u okviru projekta u iznosu od 400 miliona evra iz evropskih fondova, istakla je ministarka: “Ako smatramo internet izvorom obrazovanja, obavezno je da izradimo novi školski program, kako bi prosvetni radnici imali mogućnost korišćenja ovog instrumenta u korist dece. Zajedno sa Ministarstvom za komunikacije pokušavamo da izradimo projekat, prema kojem u svakom razredu treba da postoji jedan tablet, pomoću kojeg prosvetni radnici mogu koristiti informacije sa interneta da bi učenici lakše razumeli, a ne bubali.
Paralelno, ministarstvo obrazovanja odustaje od jedinstvenog udžbenika, nakon što je pre godinu dana doneta odluka da udžbenike izradjuje i štampa samo državna izdavačka kuća. Najbolji udžebnici za svaki školski predmet će biti izabrani pomoću aukcije i usled analize Nacionalnog saveta za procenu i Akreditaciju, u koji će biti uključeni stručnjaci. Naglasak će biti postavljen na kvalitet, a tek zatim na cenu udžbenika, ali ostaje da se vidi da li će zahvaljujući ovoj meri učenici postignuti bolje rezultate.