Predlozi za izmenu Poreskog zakona
Medju novim poreskim predvidjanjima koja je u utorak najavio ministar za finansije nalazi se plafoniranje cene prirodnog gasa za trogodišnji period i transformisanje doprinosa drugom Penzijskom stubu, koji je privatno upravljen, u opcionalni. Prema tome, osobe koje su platile doprinos najmanje 5 godina moćiće povući penziju iz Drugog Stuba uz komision. Počev od iduće godine, komision za upravljanje drugim stubom će se smanjiti. Od poresko-budžetskih mera koje je najavio ministar Eudžen Teodorović, najosporavaniji je predlog, prema kojem će se od 1. januara 2019. godine, finansijsko-bankarskim institucijama primeniti takozvanu “taksu na pohlepu, u slučaju u kojem kvote tromesečnog i šestomesečnog ROBOR-a, referentnog pokazatelja za davanje kredita- premašuju odredjenu procentualnu vrednost. Procenjeno je da će efekat ove mere mogao bi da bude u visini od otprilike 700 miliona evra ili nulti, ako banke odlučivaju da ROBOR bude od 1,5 odsto.
Ştefan Stoica, 19.12.2018, 13:10
Medju novim poreskim predvidjanjima koja je u utorak najavio ministar za finansije nalazi se plafoniranje cene prirodnog gasa za trogodišnji period i transformisanje doprinosa drugom Penzijskom stubu, koji je privatno upravljen, u opcionalni. Prema tome, osobe koje su platile doprinos najmanje 5 godina moćiće povući penziju iz Drugog Stuba uz komision. Počev od iduće godine, komision za upravljanje drugim stubom će se smanjiti. Od poresko-budžetskih mera koje je najavio ministar Eudžen Teodorović, najosporavaniji je predlog, prema kojem će se od 1. januara 2019. godine, finansijsko-bankarskim institucijama primeniti takozvanu “taksu na pohlepu, u slučaju u kojem kvote tromesečnog i šestomesečnog ROBOR-a, referentnog pokazatelja za davanje kredita- premašuju odredjenu procentualnu vrednost. Procenjeno je da će efekat ove mere mogao bi da bude u visini od otprilike 700 miliona evra ili nulti, ako banke odlučivaju da ROBOR bude od 1,5 odsto.
Koji su argumenti za donošenje ove mere? Ministar za finansije kaže da je imenovanje ove takse “na pohlepu sasvim opravdano, jer je namenjena zaštiti interesa rumunskih gradjana, u uslovima u kojima banke najčešće preferišu da kupuju državne obveznice i na taj način bezbedno plasiraju svoj novac, u mesto da daju kredite i finansiraju realnu ekonomiju. Ministar je precizirao da izdavanje državnih obveznica u Rumuniji je drugo najveće u Evropskoj uniji. Istovremeno, profit je veoma privlačan, jedan od najvećih na evropskom nivou, a nenaplativi krediti preneseni su često drugim firmima te su zatim prodati pod mnogo veću cenu od cene kupovine. “Često čujem da banke su poverljivi i lojalni partneri za privredu. Ja ću u to verovati samo kada će svi shvatiti da oba partnera moraju imati koristi, odnosno i onaj koji finansira- to jest banka, i onaj koji dobija finansiranje, precizirao je Teodorović.
“Ne mogu da shvatim taksu na pohlepu; potrebno je duboko razmisliti, jer ne znam o čijoj je pohlepi reč, izjavio je Adrijan Vasilesku, savetnik za strategiju Narodne banke Rumunije (BNR). Po njegovim rečima, za nivo ROBOR-a odgovorna je cela zemlja, jer on zavisi od unutrašnjih stvarnosti, od stope inflacije po najpre, i onda se ne može reči da su banke pohlepne zato što povećavaju ovaj pokazatelj zbog nekih poremećaja ekonomskog sistema, rekao je Vasilesku. Portparol opozicione Nacionalne liberalne stranke (PNL), Jonel Danka, optužio je ono što je nazvao gladju za novcem za budžet i pohlepom vlade da prikupi prihode od taksi i poreza koje plaćaju kompanije. Portparol liberala upozorava da vlada uništava najznačajnije sektore rumunske privrede, a divlje preopterećenje energetskih, komunikacionih i bankarskih kompanija okrenuće se protiv Rumuna koji svojim poštenim radom doprinose funkcionisanju države.