Mišljenje Rumuna o saveznicima
Ako na unutrašnjem planu, želje Rumuna se ponekad dramatično menjaju od jednog izbornog ciklusa do drugog, njihove spoljnopolitičke želje su stabilnije. Prema tome, rumuni ostaju odlučno privrženi alijansama i partnerstvima sa glavnim promoterima demokratskih vrednosti u Evropi i u svetu uopšte. Tri četvrtine Rumuna smatraju da bi trebalo da Sjedinjene Američke Države ostanu glavni strateški partner naše zemlje- pokazuju rezultati ovomesečne sondaže koju je realizovala Grupa za društveno-bihejvioralne studije “Avangarde. Posle Amerikanaca, Rumuni preferišu još tri zapadne demokratije, partnere u okviru Evropske unije i saveznice u NATO, a to su Nemačka sa 45 procenata, Francuska sa 29 i Velika Britanija sa 16 procenata. Istovremeno, za tesnije odnose sa Sjedinjenim Državama izjašnjava se 37 odsto ispitanika, sa Nemačkom 25 odsto i sa Francuskom 11 odsto.
Bogdan Matei, 29.10.2018, 12:00
Prema istoj sondaži, skoro 60 odsto Rumuna smatra da je američki antiraketni štit u mestu Deveselu, na jugu zemlje, koristan za Rumuniju, a samo 20 odsto ima obrnuto mišljenje. Kada je reč o vojnom prisustvu u Rumuniji, 33 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da NATO poveća broj vojnika rasporedjenih u našoj zemlji, više od polovine misli da je sadašnji broj vojnika dovoljan, a 14 odsto da je potrebno da se njihov broj smanji.
Rezultati sondaže pokazuju da se 47 odsto Rumuna izjašnjava za poboljšanje odnosa Bukurešta sa Moskvom, 24 odsto za udaljavanje naše zemlje od Rusije, a 31 odsto ocenjuje da je Rusija najveći neprijatelji Rumunije. Analitičari kažu da objašnjenja za ove trajne reakcije Rumuna prema Rusiji su, istovremeno, istorijska i savremena. Reč je u prvom redu o rumunskom zlatu koje je evakuisano u carističkoj Rusiji za vreme Prvog svetskog rata a nikada nije vraćeno Bukureštu, zatim o pripajanju rumunskih istočnih teritorija od strane Sovjetskog Saveza, 1940. godine, usled ultimatuma i o ustoličenju dugačke komunističke diktature u Rumuniji, 1945. od strane okupatorskih sovjetskih snaga.
Sa druge strane, Rumuni su danas zabrinuti zbog oživljenog teritorijalnog apetita Rusije i njene ratoborne retorike. Sociološka studija pokazuje da 87 odsto ispitanika želi da novi američki ambasador, koji će zameniti Hansa Klema, i dalje podrži borbu protiv korupcije političara koju je pokrenula Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA). “Rumuni ne odobravaju korupciju političara te borba protiv korupcije ostaje glavna tema javne agende. Rumuni pozitivno ocenjuju američku podršku, zaključio je sociolog Marius Pijeleanu, direktor grupe studija koja je realizovala sondažu.
