Prioriteti novog zasedanja Parlamenta Rumunije (03.09.2018)
Glavni prioriteti novog zasedanja Parlamenta Rumunije su usvajanje novih nacrta ali i onih zakona za koje se traži ocena ustavnosti. Parlamentarna večina, sastavljena od članova Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) medju prioritete stavlja i usvojanje novog Penzijskog zakona, izmene Zakona o nacionalne bezbednosti i Zakon o usvajanju dece. Vlast nastoji takodje da finalizuje pravosudne zakone za koje je opozicija tražila ocenu ustavnosti, Krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku i Zakon o offsoru koji regulise eksploataciju gasa u Crnom moru. Ovaj zakon je predsdenik drzave vratio Parlamentu na ponovno razmatranje. Stranke na vlasti žele da Rumunska obaveštajna služba (SRI) pred Parlamentom objasni prirodu protokola o saradnji sa Generalnim tužilastvom i drugim institucijama iz ove oblasti. Rumunska obaveštajna služba i Generalno tužilastvo precizirali su da su ovi protokoli potpisani u skladu sa zakonom i da su se odnosili uglavnom na tehnička pitanja. Obe strane su denuncirale protokole onog trenutka kada su zaključile da se sudski procesi mogu realizovati i bez protokola.
Ştefan Stoica, 03.09.2018, 10:38
Glavni prioriteti novog zasedanja Parlamenta Rumunije su usvajanje novih nacrta ali i onih zakona za koje se traži ocena ustavnosti. Parlamentarna večina, sastavljena od članova Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) medju prioritete stavlja i usvojanje novog Penzijskog zakona, izmene Zakona o nacionalne bezbednosti i Zakon o usvajanju dece. Vlast nastoji takodje da finalizuje pravosudne zakone za koje je opozicija tražila ocenu ustavnosti, Krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku i Zakon o offsoru koji regulise eksploataciju gasa u Crnom moru. Ovaj zakon je predsdenik drzave vratio Parlamentu na ponovno razmatranje. Stranke na vlasti žele da Rumunska obaveštajna služba (SRI) pred Parlamentom objasni prirodu protokola o saradnji sa Generalnim tužilastvom i drugim institucijama iz ove oblasti. Rumunska obaveštajna služba i Generalno tužilastvo precizirali su da su ovi protokoli potpisani u skladu sa zakonom i da su se odnosili uglavnom na tehnička pitanja. Obe strane su denuncirale protokole onog trenutka kada su zaključile da se sudski procesi mogu realizovati i bez protokola.
Desnoorijentisane parlamentarne stranke, Nacionalna liberalna partija (PNL) Unija spasite Rumuniju (USR) i Partija narodnog pokreta (PMP) preokupirane su izborom gradonačelnika u dva kruga, eliminisanjem specijalnih penzija i reformom zdravstva. Opozicione stranke traže takodje da vlast objasni zbog čega je došlo do nasilja na protivladinom protestu dijaspore 10. avgusta u Bukureštu i kako Vlada upravlja krizom afričke kuge svinja. Podsećamo da je opozicija osudila brutalnu intervenciju žandara protiv demonstranata kao odgovor na izazove pojedinih osoba koje nisu imale nikakvu vezu sa mirnim protestom. Nacionalna liberalna partija javlja da će i u ovom zasedanju glasanjem nepoverenja pokusati da sruši kabinet. Jesenje zasedanje Parlamenta ne najavljuje mirniji dijalog izmedju vlasti i opozicije. Ni unutar stranaka ne vlada mirna atmosfera. Poslednji skup rukovodstva Socijal-demokratske partije izbacio je u prvi plan čarke izmedju lidera stranke Liviua Dragne i gradonačelnice Bukurešta Gabrijele Firea, političarke koja uziva vece poverenje od socijal-demokratskog predsednika. Firea je oštro kritikovala ministarku unutrašnjih poslova Karmen Dan, blisku saradnicu šefa stranke, zbog dogadjaja na mitingu 10. avgusta.
Teoretski, trzavice unutar Socijal-demokratske partije mogle bi da idu na ruku desnoorijentisanoj opoziciji, ali izgleda da ova nije sposobna da ih iskoristi. I na račun lidera Nacionalne liberalne partije Ludovika Orbana iz stranke stizu primedbe da nije sposoban da vodi front protiv Socijal-demokratske partije. U ovoj borbi svaki eksponent opozicije deluje usamljeno, a odsustvo alternative daje Socijal-demokratskoj partiji potreban predah za rešavanje unutrašnjih obračuna.