Dvadesetsedam godina nezavisnosti Republike Moldavije (27.08.2018)
Na današnji dan pre 27 godina na mapi Evrope pojavila se nova država Republika Moldavija, formirana na istočnim delovima Rumunije koje su pripojene Sovjetskom Savezu 1940. godine. Rumunija je posle visedecenijskog komunizna bila prva država koja je priznala novu republiku. Posle 27 godina Rumunija, članica Evropske unije i Severoatlanske alijanse, je najdoslednija pristalica evropske integracije susedne države sa večinskim rumunofonskim stanovništvom, u skladu sa deklarisanim težnjama vlasti u Kišinjevu. Za vreme mandata predsedavajuće države Sevetom Evropske unije žvanični Bukurešt obećava da ce podržati nastojanja R. Moldavije. Ovaj period od proglašenja neavisnosti nije doneo i očekivano blagostanje i socijalni mir. 1992. godine Pridnjestrovlje, uz pomoć Moskve, otrglo se kontroli vlasti u Kišinjevu posle oružanog sukoba sa više stotina žrtava. Status ove istočne zone još nije jasan. Došle su zatim duboke ekonomske krize koje su samo potvrdile status najsiromašnije zemlje Evrope i izazvale masovnu migraciju. Unutrašnje konvulzije i masovni protesti doneli su promene na političkom i administrativnom vrhu. Nakon deklarisanog pribljižavanja Evropskoj uniji 2009. godine, republika Moldavija je postigla zapažene rezultate:ukinut je vizni režima i potpisivan Sporazuma o slobodnoj trgovini sa članicama Unije.
Ştefan Stoica, 27.08.2018, 11:11
Do zahladjenja odnosa sa Brisleom došlo je posle nestanka jedne miliarde dolara iz bankarskog sistema Moldavije 2014. godine, tapkanja reforme u mestu, posebno reforme pravosudja i izbora proruskog predsednika države 2016. godine. Zapadni partneri Kišinjeva izrazili su zabrinutost zbog odustajanja od starog izbornog modela na partiskim listama i uvodjenja mešovitog, nezadovoljstvo koje je dostiglo vrhunac posle poništavanja rezultata izbora za gradonačenlika, na kojima je pobedu odneo lider proevropske platforme DA Andrej Nastase. Kašnjenja u uspostavljanju pravne države, demokratije i zdrave ekonomije podrivaju i dalje ovu malu istočnoevropsku državu i podhranjuju strepnje za budućnost, što ide na ruku simpatizerima proevropske opozicije koji su u nedelju organizovali protest ispred Vlade u Kišinjevu. Pokret nacionalnog otpora Sada, osnovan posle poništenih rezultata izbora za gradonačelnika, optužio je vlast za korupciju i tražio ostavku Vlade Pavela Filipa, koja je odgovorna za pogoršanu situaciju stanovnika i izolaciju Republike Moldavije na evropskom planu ,,Mnogi mladi su oterani i zemlje, a nas je sve manje. Ova korumpirana i autoritarna Vlada ne može nas više lagati, ne možemo vaspitavati decu sa platama za preživljavanje, ne možemo dozvoliti da nas i dalje ponižavaju’’ izjavila je Maja Sandu, lider Partije akcije i solidarnosti.
