Vesti (13.07.2018)

Venecijanska komisija, stručno savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja, predstavila je u petak preliminarni izveštaj o izmenama i dopunama zakona o pravosuđu u Rumuniji nakon što su se predsednik Rumunije i Komisija za monitoring Parlamentarne skupštine Saveta Evrope obratili za mišljenje. U izveštaju se preporučuje da vlasti u Bukureštu preispitaju imenovanje i razrešenje viših tužilaca, uključujući i reviziju relevantnih odredbeži Ustava, kako bi se osigurale neutralne procedure uz zadržavanje uloge predsednika i Visokog saveta sudstva (CSM) kako bi uravnotežio uticaj Ministarstva pravde. Ostale preporuke odnose se na uklanjanje ili razjašnjenje odredbi koje dozvoljavaju višim tužiocima da ponište rešenja tužilaca pod izgovorom da nisu osnovane,, eliminisanje ograničenja slobode izražavanja sudije i tužilaca. Konačni izveštaj o zakonima o pravosuđu Venecijanske komisije biće objavljen oktobra meseca kada će Komisija predstaviti stavove o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.

România Internațional, 13.07.2018, 18:26

Venecijanska komisija, stručno savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja, predstavila je u petak preliminarni izveštaj o izmenama i dopunama zakona o pravosuđu u Rumuniji nakon što su se predsednik Rumunije i Komisija za monitoring Parlamentarne skupštine Saveta Evrope obratili za mišljenje. U izveštaju se preporučuje da vlasti u Bukureštu preispitaju imenovanje i razrešenje viših tužilaca, uključujući i reviziju relevantnih odredbeži Ustava, kako bi se osigurale neutralne procedure uz zadržavanje uloge predsednika i Visokog saveta sudstva (CSM) kako bi uravnotežio uticaj Ministarstva pravde. Ostale preporuke odnose se na uklanjanje ili razjašnjenje odredbi koje dozvoljavaju višim tužiocima da ponište rešenja tužilaca pod izgovorom da nisu osnovane,, eliminisanje ograničenja slobode izražavanja sudije i tužilaca. Konačni izveštaj o zakonima o pravosuđu Venecijanske komisije biće objavljen oktobra meseca kada će Komisija predstaviti stavove o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.

Generalno tužilaštvo Rumunije saopštilo je u petak da je završilo analizu izmena koje je Parlament sproveo u Krivičnom zakoniku i pronšalo je 21 člana koji su neustavni i o kojima treba tražiti mišljenje Ustavnog suda. Prema saopštenju Tužilaštva, članovi ili sadrže nejasne odredbe, nemaju doslednost i predvidljivost, ili krše odredabe osnovnih zakona. Među navedenim članovima ubrajaju se oni koji se odnose na trgovinu uticajem, zloupotrebu službenog položaja, prošireno oduzimanje dobara, ubistva, krivokletstvo, ili uspostavljanje organizovane kriminalne grupe. U saopštenju, tužilaštvo je navelo da je veliki broj amandmana na Krivični zakonik usvojen bez uzimanja u obzir primedbi i predloga koje su uputili Visoki savet sudstva i profesionalna udruženja sudija i tužilaca. Takođe, bez prave konsultacije i saradnje sa pravosudnim institucijama nadležnim za sprovođenje krivičnog zakona.

Rumunija je na samitu Severoatlanske alijanse u Briselu, ostavrila postavljene ciljeve, od kojih je najvažnija bila odluka koja se odnosi na komandu NATO, na nivou vojnog korpusa ,,sa tri zvezde, čija će se arhitektura konfigurisati do jeseni tekuće godine, izjavio je u petak ministar odbrane Mihaj Fifor. Prisustvom ove komande Rumunija potvrđuje da je zaista jedan od najznačajnijih aketra Severoatlanske alijanse u ovoj zoni, dodao je Fifor.

Vašington podržava teritorijalni integritet i politički suverenitet Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije i potvrđuje podršku demokratski izabranim vladama i narodima tih zemalja, navodi se u rezoluciji američkog Kongresa. U dokumentu se predviđa angažman SAD da podrže tri bivše sovjetske republike na putu evropskih integracija, energetske bezbednosti i jačanja trgovinske saradnje. Istovremeno, rezolucija osuđuje rusku agresiju u regionu i traži povlačenje ruskih snaga i municije, koje su ilegalno prisutne na teritoriji triju država. Dokument poziva saveznike iz EU i UN da nastave da vrše pritisak na Moskvu da ispuni svoje međunarodne obaveze i poziva Stejt department na potpuni i aktivan dijaloga protiv umešanja Ruske Federacije u demokratskim procesima triju suverenih naroda. Parlamentarna skupština OEBS-a je nedavno potvrdila potrebu za potpunim povlačenjem stranih vojnih snaga iz Moldavije, a NATO traži povlačenje ruskih snaga koje stacioniraju na teritoriji tri države bez njihovog pristanka, u skladu sa međunarodnim obavezama.

Velika Britanija i SAD će pokušati produbiti saradnju nakon Bregzita, kazala je britanska premijerka Theresa Mej na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim predsednikom Donaladom Trampom. Samo nekoliko sati nakon što je američki predsednik kritikovao strategiju premijerke Therese Mej o Bregzitu. Lider Bele kuće koji se nalazi u poseti Velikoj Britaniji, rekao je da su odnosi između Vašingtona i Londona veoma čvrsti. Britanska vlada je u četvrtak predstavila detalje o svom planu za buduće odnose između Velike Britanije i EU nakon Bregzita, koji predviđa stvaranje nove zone slobodne trgovine za robu u cilju održavanja neograničene trgovine sa 27 članica EU. Velika Britanija će omogućiti pojednostavljenim carinskim aranžmanom, izbegavanje oštre granice između Severne Irske i Republike Irske. Priedloge su kritikovali evroskeptici, a ministar spoljnih poslova, Boris Džonson, i Bregzita David Davis, podneli su ostavku, nezadovoljni stavom Londona u pregovorima.