Rumunija i Svetski dan zaštite životne sredine
Nakon 1972., kada je Generalna skupština Organizacije Ujedinjenih Nacija odredila 5. jun za Svetski dan zaštite životne sredine, ovaj se dan obeležava svake godine u celom svetu. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je za temu ove godine izabrao «Suzbijanje zagadjenja plastikom» kao poziv za promenu ponašanja ljudi prema plastičnim materijalima. Manje od 10 odsto ukupne količine ikada proizvedene plastike je reciklirano i, ako bi sve plastične kese proizvedene tokom godinu dana bile na jednom mestu, one bi pokrile zonu dva puta veću od površine Francuske. Plastika je štetna po život u okeanima, zagadjuje tlo i, usled spaljivanja, pušta toksine u atmosferu. Iako su neke zemlje uvele ograničenja i čak zabranile plastične kese, Agencija Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu zahteva odlučnije mere, poput povećanja reciklaže, promovisanja ponovo upotrebljivih i alternativnih proizvoda i vaspitanja potrošača.
Roxana Vasile, 05.06.2018, 12:06
Rumunija se pridružila medjunarodnoj zajednici i nizom akcija odvijenih u brojnim gradovima zemlje privukla je pažnju na neophodnost da politički faktori i obični gradjani budu svesni značaja zaštite životne sredine, koja je vredno nasledje za naredne generacije. Gabrijela Dolohan, generalna komesarka Nacionalne garde za životnu sredinu, ističe: «Ako ćemo selektivno prikupljati, manja količina plastičnog, staklenog, kartonskog i papirnog otpada će stići u skladište, a veća količina će biti reciklirana ili valorizovana. Ja mislim da naša obaveza, uloga vlade, svih industrija i zajednica, jeste da ujedinimo napore i pronadjemo alternativu za ekscesivno korišćenje plastike, koja zagadjuje vodenu i kopnenu životnu sredinu i preti našem zdravlju.»
U ponedeljak, u županiji Prahova, na jugu Rumunije, održane su prve tehnološke probe Stanice za mehaničko-biološku obradu otpada. Ovom dogadjaju prisustvovala je i resorna ministarka Gracijela Gavrilesku, koja je precizirala: «U prvom redu, reč je o apsorpciji evropskih fondova u visini od otprilike 11 miliona evra za izgradnju ove stanice, koja ima najveći kapacitet u Rumuniji. Na taj način, dokazujemo i nama i Evropskoj uniji da umemo da privučemo i adekvatno koristimo evropske fondove, da znamo da izgradimo uspešne stanice za mehaničko-biološku obradu otpada. I još nešto: instalacija je stopostotno rumunska.»
I u Bukureštu, gradonačelnica Gabrijela Firea je predstavila rešenja za smanjenje zagadjenja i poboljšanje kvaliteta vazduha, a u velikoj mreži prodavnica umesto tankih plastičnih kesa upotrebljavaju se papirne kese. Moramo još reči da će u bliskoj budućnosti Rumunija u potpunosti odustati od upotrebe tankih plastičnih kesa, kao i mnogobrojne zapadne države.
