Rasprave o pravosudju (14.05.2018)
Pravosudje je u poslednjoj godini ipo postalo lajtmotiv vladajuće koalicije levog centra sastavljene od predstavnika Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE). Zakon o pravosudju, Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku ušli su u proces remodeliranja, koji je postao obavezujući jer zakone iz ove oblasti treba uskladiti sa odlukama Ustavnog suda i poboljsati kako bi se eliminisale razne zloupotrebe u pravosudju, istiću predstavnici koalicije. Liberlna i konzervativna opozicija optužuje koaliciju za proizvoljno nametanje političke volje i za izmene zakona u ovoj oblasti. Opozicija kao i asocijacije pravobranilaca i medjunarodne organizacije ocenjuju da je ovaj zakonski postupak nevešto maskiran napad na nezavisnost pravosudja i pokušaj podrivanja Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA). Predsednik države Klaus Johanis, dosledan kritičar vladajuće koalicije, saopštio je da će od Ustavnog suda tražiti ocenu ustavnosti novog statusa pravobranilaca i tužilaca, sudske organizacije i Visokog saveta sudstva. U Poslaničkom domu na ponovno razmatranje stigao je Zakon o statusu pravobranilaca. Ustavni sud je ovaj zakon proglasio neustavnim, a Posebna parlamentarna komisija na čelu sa socijal-demokratom Florinom Jordakeom usvojila je izmene i redefinisala sudsku grešku. Prema oceni vladajuće koalicije sudska greška postoji ako je u okviru postupka naloženo preduzimanje procesualnih akata koji nisu u skladu sa zakonskim odredbama ili kada je doneta sudijska odluka suprotna zakonu. Opozicija je optužila koaliciju da nije usvojila jasnu definiciju i saopštila da će se obratiti Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Senatorka Nacionalne liberalne partije (PNL) Alina Gorgju je rekla :,,Sumnjam da je sudska greška definisana u skladu sa standardima Venecijske komisije, tako da ćemo se obratiti Ustavnom sud, ne samo da bi smo naljutili Liviua Dragneu, lidera Socijal-demokratske partije, već zbog našeg uverenja da pravosudni sistem zaslužuje bolje zakone.
Ştefan Stoica, 14.05.2018, 12:14
Replicirajuci Florin Jordake je naglasio da nova definicija poštuje mišljenje Ustavnog suda i preciznije propisuje odgovonost pravobranilaca: ,,Na samom početku mi smo naglasili da pravobanioci odgovaraju kada se utvrdi ,,zla namera’’ ili ,,teški nemar’’, ali istovremeno želimo i da imamo veoma dobru definiciju greške. Za razliku od naših kolega iz opozicije, mi smo predložili tekstove i imali konstruktivan stav’’.
Na agendi Parlamenta nalaze se i predlozi izmene Krivičnog zakona. Visoki savet sudstva informisao je već sudove i tužilaštva da neće podržati uvodjenje pojmova ,,zla namera’’ i ,,teški nemar’’ koji mogu ugroziti nezavisnost sudstva.
