Izveštaj o inflaciji
Narodna banka Rumunije (BNR) korigovala je nagore prognozu o godišnjoj inflaciji za kraj tekuće godine sa 3,5 na 3,6 odsto, ali je, istovremeno, inflaciju za decembar 2019., procenjenu na 3 procenta, smanjila za 0,1 procentualnog boda. Centralna banka prognozira da će u narednim mesecima stopa inflacije oscilirati oko iznosa od 5 odsto, a u četvrtom tromesečju trend biti opadajući, izjavio je guverner Mugur Isaresku, povodom predstavljanja trimestrijalnog izveštaja o inflaciji. On je naglasio da su u poslednjem periodu povećanja cena bila generalizovana pojava u kontekstu povećanja viška potražnje i rasta proizvodnih cena.
Daniela Coman, 10.05.2018, 12:47
Prema analizama Narodne banke Rumunije, pomenute evolucije su vezane za održiv ritam povećanja potrošnje koji je, medjutim, niži u poredjenju sa trećim tromesečjem prošle godine, za trend opadanja poverenja potrošača, oporavak investicija pretežno u privatnom sektoru i za kvasistagnaciju kreditiranja fizičkih lica i privrednih subjekata počev od prošlog leta. Ova poslednja pojava, koju je izazvalo smanjenje pozajmica od strane kompanija, je, izmedju ostalog, rezultat slabe kapitalizacije rumunskih firmi, od kojih mnoge ne ispunjavaju uslove za ugovaranje kredita.
Guverner Mugur Isaresku je istakao da se stvara konfuzija izmedju kapitala i duga: «Iluzija da se može kapitalizirati preko kredita je pogubna, nemoguća i vodi do stečaja. Oni koji žele da imaju solidno društvo, moraju imati kapitalnu bazu, jer drugačije ulaze u začarni krug. Rumunskim firmama je potreban kapital. Privatne firme, vlasnici koji žele da razviju firme treba da unesu kapital i odustanu od ideje da će im banke pomoći u tom smislu. Banke mogu pružiti kredite.»
Drugi važni elementi naglašeni u izveštaju Narodne banke su: produbljenje deficita tekućeg računa, povećanje plata, uključujući i minimalnu platu u privredi, evolucija koja se ne može i ne sme obustaviti, ali koja se mora realizovati kontrolisano zavisno od onoga šta moze apsorbirati privreda, da se ne bi to odrazilo u povećanju cena. Odnoseći se na značaj stabilnog makroekonomskog okvira, Isaresku je rekao da monetarna politika treba da postane restriktivna, ali Narodna banka ne namerava da uguši privredni rast, već pokušava da višak potražnje drži u razumnim granicama.
Centralna banka je na sednici o monetarnoj politici, u ponedeljak, odlučila da ponovo poveća ključnu kamatu na 2,5 odsto, nakon pauze do koje je došlo u aprilu i pošto su u prva dva meseca 2018. godine odlučena dva povećanja. Mugur Isaresku ocenjuje da će stopa inflacije biti pod kontrolom, a kamate neće biti previše povećane, s obzirom da je Narodna banka odlučila da nastavi etapu učvršćivanja monetarne politike.
