Zakoni o pravosudju pred Ustavnim sudom (03.05.2018)
Usvojeni na predlog večinske koalicije Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), zakoni o pravosudju prošli su kroz filter Ustavnog suda, primili novu formu, a zatim predati na potpisivanje predsedniku države Klusu Johanisu. Medjutim, predsednik je saopštio da će traziti ocenu ustavnosti zakonskog paketa i misljenje Venecijske komisije. Klaus Johanis je identifikovao ustavne prouste zakona o statusu pravobranilaca, sudskoj organizaciji i funkcionisanju Visokog saveta sudstva. Prema oceni predsednika države zakoni nisu u potpunosti uskladjeni sa ustavnim okvirom i evropskim standardima. Klaus Johanis je ovcenio da nove odredbe slabe status tužilaca i da nova pravila o ulasku u pravobranilaštvo mogu imati negativan uticaj na funkcionisanje sudstva. Po oceni predsednika usvojene su strukture koje će negativno uticati na pravobranioce a ne doprinositi efikasnosti pravosudja. Istovremeno liminisaće se i garancije o organizatorskoj nezavisnosti sudstva i ojačati uloga ministra pravde nauštrb Visokog saveta sudstva. Za predsednika države situacije je jasna: ,,Sadasnja forma zakona o izmeni zakona o pravosudju ne odgovara zahtevima jedne demokratske i pravne države, kako nalaže Ustav umunije i ne odgovara ni oečkivanjima stanovnika zemlje koji žele jedno nezavisno sudstvo bazirano na zakonu.
Ştefan Stoica, 03.05.2018, 12:38
Usvojeni na predlog večinske koalicije Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), zakoni o pravosudju prošli su kroz filter Ustavnog suda, primili novu formu, a zatim predati na potpisivanje predsedniku države Klusu Johanisu. Medjutim, predsednik je saopštio da će traziti ocenu ustavnosti zakonskog paketa i misljenje Venecijske komisije. Klaus Johanis je identifikovao ustavne prouste zakona o statusu pravobranilaca, sudskoj organizaciji i funkcionisanju Visokog saveta sudstva. Prema oceni predsednika države zakoni nisu u potpunosti uskladjeni sa ustavnim okvirom i evropskim standardima. Klaus Johanis je ovcenio da nove odredbe slabe status tužilaca i da nova pravila o ulasku u pravobranilaštvo mogu imati negativan uticaj na funkcionisanje sudstva. Po oceni predsednika usvojene su strukture koje će negativno uticati na pravobranioce a ne doprinositi efikasnosti pravosudja. Istovremeno liminisaće se i garancije o organizatorskoj nezavisnosti sudstva i ojačati uloga ministra pravde nauštrb Visokog saveta sudstva. Za predsednika države situacije je jasna: ,,Sadasnja forma zakona o izmeni zakona o pravosudju ne odgovara zahtevima jedne demokratske i pravne države, kako nalaže Ustav umunije i ne odgovara ni oečkivanjima stanovnika zemlje koji žele jedno nezavisno sudstvo bazirano na zakonu.
Traženje misljenja od Venecijske komisije i ocene ustavnosti novih zakona proizilazi po oceni predsdenika- iz uloge ovog evropskog tela. Klaus Johanis je podsetio da ova komisija već 30 godina daje svoj doprinos zajedničkom ustavnom bogatstvu Evrope i da podržava zemlje koje žele da usklade pravne i institucionalne strukture sa standardima i medjunarodnom praksom u oblastima demokratije i zaštite ljudskih prava, uključujući hitnu ustavnu pomoć. Predsednik je tražio od Ustavnog suda da ne požuri sa ocenom ustavnosti i da saradjuje sa evropskim telom. Vladajuća koalicija ,pokretac paketa zakona o pravosudju koji je naišao na proteste ne samo predsednika već i asocijacija pravobranilaca, kritikuje predsednika jer ocenjuje da šef države zeli da odloži sprovodjenje zakona i da je vodjen izbornim interesima. Desnoorijetisana opozicija pozdravlja odluku predsednika o traženju ocene ustavnosti i misljenja Venecijske komisije I zahteva ostavku ministra pravde Tudorela Toadera.