Dosije rumunske revolucije
Predsednik Rumunije Klaus Johanis dao je saglasnost za krivično gonjenje bivšeg šefa države Jona Iljeskua, bivšeg premijera Petrea Romana i bivšeg podpredsednika vlade Djelua Vojkana Vojkuleskua. Sudije terete trojicu za krivična dela protiv čovećnosti u periodu 22.- 31. decembra 1989. godine kada su obavljali dužnosti u okviru Fronta Nacionalnog spasa (FSN), tela koje je u to vreme imalo izvršnu i zakonodavnu vlast. Prošle godine Generalno tužilaštvo je saopštilo da je pronašlo nove dokaze koji mogu rasvetliti dogajaje od pre tri decenije. Prema navodima sudskih organa, konstatovalo se postojanje diverzije na više planova, što je bio razlog za brojne žrtve i ranjavanja. Konstatovano je zatim postojanje konstantnih mehanizama dezinformacija lansiranih posredstvom televizije i radija, kao i drugih vojnih komunikacija i da je na ovaj način u celoj zemlji stvorena dobro poznata teroristička psihoza. Tužioci nadove da nije isključena mogućnost da su donete odluke i preneta mnoga vojna diverzijonistička naredjenja sa teškim posledicama.
Mihai Pelin, 16.04.2018, 12:17
Predsednik Rumunije Klaus Johanis dao je saglasnost za krivično gonjenje bivšeg šefa države Jona Iljeskua, bivšeg premijera Petrea Romana i bivšeg podpredsednika vlade Djelua Vojkana Vojkuleskua. Sudije terete trojicu za krivična dela protiv čovećnosti u periodu 22.- 31. decembra 1989. godine kada su obavljali dužnosti u okviru Fronta Nacionalnog spasa (FSN), tela koje je u to vreme imalo izvršnu i zakonodavnu vlast. Prošle godine Generalno tužilaštvo je saopštilo da je pronašlo nove dokaze koji mogu rasvetliti dogajaje od pre tri decenije. Prema navodima sudskih organa, konstatovalo se postojanje diverzije na više planova, što je bio razlog za brojne žrtve i ranjavanja. Konstatovano je zatim postojanje konstantnih mehanizama dezinformacija lansiranih posredstvom televizije i radija, kao i drugih vojnih komunikacija i da je na ovaj način u celoj zemlji stvorena dobro poznata teroristička psihoza. Tužioci nadove da nije isključena mogućnost da su donete odluke i preneta mnoga vojna diverzijonistička naredjenja sa teškim posledicama.
Jon Ilijesku je 22. decembra 1989. godine bio predsednik Saveta Fronta Nacionalnog Spasa, tela koje je de fakto obavljao izvršnu i zakonodavnu vlast posle hapšenja diktatora Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge. Savet Fronta Nacionalnog Spasa ponašao se kao vlada do 27. decembra 1989. godine, kada je predsedniku Saveta dodeljena uloga šefa države, a zakonodavne nadležnosti saveta odvojene od izvršnih.
Petre Roman je zvanično imenovan za premijera, a Djelu Vojkan Vojkulesku za podpredsednika vlade. Poslednji optuženi se još nije oglasio u vezi sa krivičnim gonjenjem. Prva dvojica su revolitrana, posebno Petre Roman koji tvrdi da mu je život bio u opasnosti u vreme protesta protiv diktatora Čaušeskua. Bivši predsednik Jon Ilijesku tvrdi da se radi o pravosudnom spektaklu i pokušaju traženja «žrtvenih jaraca». On smatra da ovi dosijei nemaju nikavu vezu sa pronalaženjem istine o ovim dogadjajima o kojima niko nije imao ni tada jasnu predstavu.
Prema zvaničnim podacima, u Rumunskoj revoluciji 1989. godine poginulo je više od 1000 osoba i 3000 je ranjeno, naročito posle pada Čaušeskuovog režima. Na srednjem i istočno-evropskom prostoru, Rumunija je jedina država u kojoj je prelazak sa komunističke diktature na demokratiju izazvao krvoproliće. Ovi zločini ne zastarevaju, a utvrdjivanje odgovornosti i posle tri decenije pomoglo bi rehabilitaciji rumunskog pravosudja.