Ekonomske prognoze (05.02.2018)
Rumunija, kao i ostale zemlje EU, prognozira privredni rast u 2017 i 2018. Procene se, međutim, razlikuju mnogo. Francuska bi imala sve razloge da zavidi našoj zemlji na privrednom rastu. Privredni rast Pariza u 2017. godini dostigao je najviši nivo u poslednjih 6 godina od 1, 9%. Rumunija se može hvaliti privrednim rastom od 6% i zbog toga Agencija Frans Pres okvalifikuje našu zemlju ,,evropskim tigrom. U nedelju Komisija za prognozu u Bukureštu objavila je procene za tekuću godinu i korigovala na gore bruto nacionalni proizvod na 6,1%. Za 2019. i 2020. godinu prognozira se privredni rast od 5,7%, odnosno 5% u 2021. godini. Iako na prvi pogled izgledaju veoma dobre, procene iz inostranstva nicu optimističke. Evropska komisija prognozira u 2018. godini privredni rast Rumunije od 4,4%, kao i Međunarodni monetarni fond. Svetska banka procenjuje da će bruto nacionalni proizvod Rumunije od 4,5%, a Evropska banka za obnovu i razvoj rast od 4,2%. Nameće se pitanje koji su razlozi ovog visokog privrednog rasta u vreme kada se u zemlji oseća nestašica radne snage zbog masovne migracije i negativnog prirasta. Iako su se vlade koalicije Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata međusobno čestitale za nagli ekonomksi rast u 2017. izgleda da su stanovnici Rumunije povećanom potrošnjom dali možda najveći doprinos ovom uspehu. U 2018. godini privredni analitičari, kao i eksperti Narodne banke Rumunije očekuju usporavanje privrednog rasta. Oni tvrde da ove godine motori rasta neće nastaviti istim ritmom u uslovima kada se ne očekuju dalja povećanja prihoda i penzija. U izveštaju jedne komercijalne banke navodi se da su na investicije negativno uticale poreske neizvesnosti i populističke mere. Ako bi bilo potrebno da sadašnja vlada preduzme mere za povećanje poreza i smanjenje javnih rashoda da bi se ispoštovao budžetski deficit od najviše 3% bruto nacionalnog proizvoda usporavanje ekonomskog rasta moglo bi da bude još jače. Kada je reč o industrijskoj proizvodnji očekuje se rast zbog potarživanja iz Evrope. Iako se očekuje rast industrijske proizvodnje uvoz će se povećati brže od izvoza. Na kraju recimo da bi naredne godine mogle da budu relativno komplikovane za rumunsku privredu a ,,tigar razočaravajući balon od sapunice.
Roxana Vasile, 05.02.2018, 12:42
Rumunija, kao i ostale zemlje EU, prognozira privredni rast u 2017 i 2018. Procene se, međutim, razlikuju mnogo. Francuska bi imala sve razloge da zavidi našoj zemlji na privrednom rastu. Privredni rast Pariza u 2017. godini dostigao je najviši nivo u poslednjih 6 godina od 1, 9%. Rumunija se može hvaliti privrednim rastom od 6% i zbog toga Agencija Frans Pres okvalifikuje našu zemlju ,,evropskim tigrom. U nedelju Komisija za prognozu u Bukureštu objavila je procene za tekuću godinu i korigovala na gore bruto nacionalni proizvod na 6,1%. Za 2019. i 2020. godinu prognozira se privredni rast od 5,7%, odnosno 5% u 2021. godini. Iako na prvi pogled izgledaju veoma dobre, procene iz inostranstva nicu optimističke. Evropska komisija prognozira u 2018. godini privredni rast Rumunije od 4,4%, kao i Međunarodni monetarni fond. Svetska banka procenjuje da će bruto nacionalni proizvod Rumunije od 4,5%, a Evropska banka za obnovu i razvoj rast od 4,2%. Nameće se pitanje koji su razlozi ovog visokog privrednog rasta u vreme kada se u zemlji oseća nestašica radne snage zbog masovne migracije i negativnog prirasta. Iako su se vlade koalicije Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata međusobno čestitale za nagli ekonomksi rast u 2017. izgleda da su stanovnici Rumunije povećanom potrošnjom dali možda najveći doprinos ovom uspehu. U 2018. godini privredni analitičari, kao i eksperti Narodne banke Rumunije očekuju usporavanje privrednog rasta. Oni tvrde da ove godine motori rasta neće nastaviti istim ritmom u uslovima kada se ne očekuju dalja povećanja prihoda i penzija. U izveštaju jedne komercijalne banke navodi se da su na investicije negativno uticale poreske neizvesnosti i populističke mere. Ako bi bilo potrebno da sadašnja vlada preduzme mere za povećanje poreza i smanjenje javnih rashoda da bi se ispoštovao budžetski deficit od najviše 3% bruto nacionalnog proizvoda usporavanje ekonomskog rasta moglo bi da bude još jače. Kada je reč o industrijskoj proizvodnji očekuje se rast zbog potarživanja iz Evrope. Iako se očekuje rast industrijske proizvodnje uvoz će se povećati brže od izvoza. Na kraju recimo da bi naredne godine mogle da budu relativno komplikovane za rumunsku privredu a ,,tigar razočaravajući balon od sapunice.