Usvojeni osporeni zakoni
Glavna stranka vladajuće koalicije- Socijaldemokratska partija (PSD), želela je i nastoji da pod hitnim postupkom izmeni zakone o statusu pravobranilaca, sudskom organizovanju i funkcionisanju Visokog saveta pravosudja. Za ubrzane rasprave u parlamentu i usvajanje tri nacrta ovih zakona, po viziji vlasti, postoje mnogi razlozi. Prvi je taj da nisu izmenjeni već 13 godina i da su stvorili pojedine anomalije u vezi sa karijerom pravobranilaca ili omogućili zloupotrebe tužilaca i sudija koji su kasnije opovrgnute pred Evropskim sudom za ljudska prava (CEDO). U ovoj situaciji rumunska država je morala da plati ogromnu nadoknadu štete.
Roxana Vasile, 21.12.2017, 11:26
Desnoorijentisana opozicija, kao i zaposleni u pravosudju, nisu osporavali potrebu za izmenom pomenutih zakona, ali nisu bili saglasni sa brzinom usvajanja, odsustvom transparentnosti u procesu izrade ovih nacrta, kao i odsustvom temeljite rasprave. Nezadovoljan je i deo gradjanskog društva, koji izlazi na ulice kako bi izrazilo revolt zbog odluke vlasti. U sredu uveče, jedan od demonstranata ispred parlamenta u Bukureštu je izjavio: «Računaju na to da stanovnici ne znaju šta znači nezavisnost pravobranilaca. Naprotiv, stanovnici znaju šta znači nezavisnost. Ovim perverznim i licemernim amandmanima vrše neposredni i psihološki pritisak na pravobranioce.»
Najžešću reakciju izazvala je izmena zakona o statusu sudija i tužilaca, prema kojoj predsednik Rumunije može odbiti samo jedan put imenovanje generalnog tužioca i šefova glavnih tužilaštava i to samo uz obrazloženje. U slučaju kada su sudije i tužioci zlonamerno ili nemarno obavljali dužnost treba da odgovaraju za njihove greške. Najžešće napadnuta izmena zakona o sudskom organizovanju predvidja osnivanje jedne anketne sekcije koja može istraživati prekršaje pravobranilaca. Senator Socijaldemokratske partije Adrijan Cucujanu je objasnio zašto treba izmeniti i zakon o organizovanju i funkcionisanju Visokog saveta pravosudja: «Visoki savet pravosudja nije u ovom 13. godišnjem periodu obavljao ulogu garanta nezavisnosti sudstva. U drugom redu, u zakonu smo predvideli podelu nadležnosti odlućivanja u vezi sa karijerom pravobranilaca, sudija i tužilaca. Zatim, imali smo obavezu da sprovedemo odluke Ustavnog suda donete pre 3-4 godine.»
Predsednik Klaus Johanis, koji može da potpiše ili ne pomenute zakone, upozorio je političku klasu na posledice usvojenih izmena po odnose Rumunije sa Evropskom unijom. On je upozorio da raspisivanje referenduma o zakonima o pravosudju nije poslednji njegov adut.
