Izmene statusa pravobranilaca (20.12.2017)
Zakon koji reguliše status pravobranilaca i tužilaca usvojen je juče u rumunskom Senatu. Normativni akt doživeo je samo nekoliko manjih izmena u odnosu na usvojenu verziju u Poslaničkom domu. Jedna od ovih izmena predvidja mogućnost predsedniku države da samo jednom, i to uz obavezno obrazloženje, odbije imenovanje generalnog tužioca i šefova glavnih tužilaštava. Najvažnija izmena odnosi se na materijalnu odgovornost i eventualne kazne za pravobranioce. U skladu sa novim zakonom, sudska greška povlači odgovornost sudija i tužilaca, ako su zlonamerno ili nemarno obavljali dužnost. U ovom slučaju država će od pravobranioca tražiti odštetu. Pokretač inicijative, socijal-demokrata Šerban Nikolaje, smatra da odredbe zakona o odgovornosti pravobranilaca ne predstavljaju nikakvu zloupotrebu pa ni pritisak na pravobranioce. Šerban Nikolaje je istakao: ,,Odgovornost sudija i tužilaca nije represivni čin, nije nikakva osveta. Svi stanovnici zemlje odgovaraju u skladu sa zakonom. Moj predlog u vezi sa odgovornošću sudija i tužilaca predstavlja uravnoteženo rešenje. Ako neki službenik greškom izdaje jednu priznanicu ima mogućnost da je ispravi. Kada se greši u sudskim instancama, izlaza više nema.“
Mihai Pelin, 20.12.2017, 11:15
Zakon koji reguliše status pravobranilaca i tužilaca usvojen je juče u rumunskom Senatu. Normativni akt doživeo je samo nekoliko manjih izmena u odnosu na usvojenu verziju u Poslaničkom domu. Jedna od ovih izmena predvidja mogućnost predsedniku države da samo jednom, i to uz obavezno obrazloženje, odbije imenovanje generalnog tužioca i šefova glavnih tužilaštava. Najvažnija izmena odnosi se na materijalnu odgovornost i eventualne kazne za pravobranioce. U skladu sa novim zakonom, sudska greška povlači odgovornost sudija i tužilaca, ako su zlonamerno ili nemarno obavljali dužnost. U ovom slučaju država će od pravobranioca tražiti odštetu. Pokretač inicijative, socijal-demokrata Šerban Nikolaje, smatra da odredbe zakona o odgovornosti pravobranilaca ne predstavljaju nikakvu zloupotrebu pa ni pritisak na pravobranioce. Šerban Nikolaje je istakao: ,,Odgovornost sudija i tužilaca nije represivni čin, nije nikakva osveta. Svi stanovnici zemlje odgovaraju u skladu sa zakonom. Moj predlog u vezi sa odgovornošću sudija i tužilaca predstavlja uravnoteženo rešenje. Ako neki službenik greškom izdaje jednu priznanicu ima mogućnost da je ispravi. Kada se greši u sudskim instancama, izlaza više nema.“
Nacrt zakona izazvao je žestoke reakcije opozicije koja će se obratiti Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Liberalna senatorka Alina Gorgju kaže da niko ne veruje više u dobre namere večinske koalicije Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) i Demokatskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) kada je reč o izmenama zakona o pravosudju, izmene koje ugrožavaju nezavisnost pravosudnog sistema. Alina Gorgju je pozvala kolege: ,,Pozivam kolege iz večinske koalicije da prihvate dijalog i raspravu, jer mi- članovi Nacionalne liberalne partije- želimo da objasnimo svima zašto nije dobar ovaj zakon i zašto nećemo da glasamo za izmene. Smatarm da je obaveza Socijal-demokratske partije da objasni zbog čega misli da je ovaj zakon dobar uprkos mnogim kritikama i osporavanjima.“
Za Zakon o statusu sudija i tužilaca glasali su samo predstavnici Socijal-demokratske partije, Alijanse liberala i demokrata i Demokratskog saveza Madjara. Članovi Nacionalne liberalne partije (PNL) i Unije spasite Rumuniju (USR) napustili su salu kada je počelo glasanje, a senatori Parije narodnog pokreta (PMP) odbili da učestvuju u raspravi jer je odbijen njihov zahtev za razmatraje izmena zakona na narednom parlamentarnom zasedanju.