Izmene statusa pravobranilaca
U žiži interesovanja Saveta Evrope nalaze se izmene Zakona o pravosudju u Rumuniji. Savet Evrope traži od Rumunije pojašnjenja u vezi sa kontroverznim inicijativama, nakon što je grupa država (GRECO) protiv korupcije premijerno otvorila proceduru za vanredne okolnosti. Na ovaj način, Savet želi da proveri da li zakonske promene u Rumuniji poštuju antikorupcijske standarde ovog evropskog tela.
Corina Cristea, 12.12.2017, 11:41
U žiži interesovanja Saveta Evrope nalaze se izmene Zakona o pravosudju u Rumuniji. Savet Evrope traži od Rumunije pojašnjenja u vezi sa kontroverznim inicijativama, nakon što je grupa država (GRECO) protiv korupcije premijerno otvorila proceduru za vanredne okolnosti. Na ovaj način, Savet želi da proveri da li zakonske promene u Rumuniji poštuju antikorupcijske standarde ovog evropskog tela.
Uprkos protestima koji traju skoro godinu dana, u Bukureštu i drugim gradovima zemlje, kao i u dijaspori, zbog inicijative za izmenu Zakona o pravosudju, u ponedeljak vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) usvojila je jedan od tri zakona o pravosudju. Iako su Visoki Savet Pravosudja, Tužilaštvo i većina asocijacija pravobranilaca osporavali ove izmene. U verziji koja je usvojena u Poslaničkom domu, predvidjena je hijerarhijska kontrola, uključujući i kontrolu ministra sudstva nad tužiocima, pravobranioci ne mogu biti saradnici tajnih službi i imaju obavezu da svake godine podnesu deklaracije na sopstvenoj odgovornosti u ovom smislu.
Takodje, predvidja se obaveza države da nadoknadi štetu od pravobranioca koji je zlonamerno napravio tešku grešku. Istovremeno, pravobranilac ne može biti automatski suspendovan ako je predat sudskim organizma. Predsednik Rumunije ne može odbiti imenovanje tužilaca na mestu sudija i sudija umesto tužilaca, ni šefova Visokog Kasacionog Suda. Šef države i dalje ima iste nadležnosti u procesu imenovanja Generalnog tužioca i šefova Nacionalne Antikorupcijske direkcije (DNA) i Direkcije za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT). Sve ove odredbe usvojene su na maratonskoj sednici rumunskih poslanika. Odluka je naišla na oštre proteste opozicije, koja je bezuspešno pokušavala da zaustavi inicijativu vlasti.
Na istoj sednici usvojena je i konačna verzija kontroverznog nacrta izmene Zakona o Nacionalnoj agenciji za integritet, kojim se ukidaju interdikcije primenjene parlamentarcima koji su bili osudjeni za sukob interesa u periodu 2017.- 2013. godina. Drugi nacrt paketa izmena zakona o pravosudju, koji se odnosi na sudsko organizovanje, dobio je zeleno svetlo specijalne komisije i biće dostavljen na razmatranje plenumu Poslaničkog doma.
Najspornije izmene tiču se osnivanja jedne specijalne sekcije za istragu protiv pravobranilaca i pooštravanja uslova za sticanje statusa tužilaca Nacionalne antikorupcijske direkcije i Direkcije za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma.