Kontroverzni zakoni o pravosuđu (07.12.2017)
Kontroverzni zakoni o pravosuđu vladajuće koalicije u Rumuniji koji su izazvali žestoke kritike građanskog društva, kao i šefova glavnih pravosudnih institucija razmatraju se u rumunskom Parlamentu. Poslanički dom je posvetio posebnu pažnju Zakonu o statusu sudija i tužilaca. Sednica je počela minutom ćutanja u spomen na poslednjeg kralja Rumunije, Mihaj I koji je preminuo u utorak, u 96. godini, u Švajcarskoj. Usledile su međutim ubrzo rastuće tenzije između vlasti i opozicije tako da su parlamentarci uputili jedni drugima uvredljive reči. Rasprava se pretvorila u pravi cirkus koji je dostigao vrhunac kada su se predstavnici Unije spasite Rumuniju popeli na tribini sa improvizovanim natpisima na kojima je pisalo : ,,lopovi. Parlamentarci Unije spasite Rumuniju i Nacionalne liberalne partije tvrde da Socijaldemokratska partija želi da podredi sve institucije rumunske države. Oni su nezadovoljni i brzinom kojom se odvijaju rasprave i javljaju da će se obratiti Ustavnom sudu. Katalin Predoju, poslanik Nacionalne liberalne partije je izjavio: ,,Svi ljudi žele da operu ruke kada je reč o ovom nacrtu. Prvo je oprao ruke ministar pravde, zatim komisija Jordake, a sada se loptica prebacuje Senatu, ali prilikom pranja ruku voda postaje sve prljavija. Parlamentarna većina Socijaldemokrstake partije i Alijanse liberala i demokrata podseća da je zakon bio na javnoj raspravi. Alina Tanasesku poslanica Socijaldemokratske partije je izjavila: ,,Podsećam da je Vlada 2005. godine preuzela odgovornost za zakone o pravosuđu, nijedan parlamentarac nije mogao da podnese nijedan amandman. Jedin amandman koji menja izveštaj komisije odnosi se na obavezu države da od tužioca ili sudije koji je počinio tešku grešku traži nadoknadu štete. Predviđa se takođe da šef države ne može da odbije nominacije za rukovodeće funkcije Visokog kasacionog suda, ali da i dalje ima nadležnost da imenuje Generalnog tužioca i šefove Nacionalne antikorupcijske direkcije i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Istovtremno, pravobranioci neće više biti suspendovani kada se protiv njih vodi sudski postupak. Rastuće tenzije u Parlamentu propraćene su uličnim protestima ispred zgrade zakonodavnog tela. Demonstranti odbacuju izmene Zakona o statsu pravobranilaca.
Mihai Pelin, 07.12.2017, 12:03
Kontroverzni zakoni o pravosuđu vladajuće koalicije u Rumuniji koji su izazvali žestoke kritike građanskog društva, kao i šefova glavnih pravosudnih institucija razmatraju se u rumunskom Parlamentu. Poslanički dom je posvetio posebnu pažnju Zakonu o statusu sudija i tužilaca. Sednica je počela minutom ćutanja u spomen na poslednjeg kralja Rumunije, Mihaj I koji je preminuo u utorak, u 96. godini, u Švajcarskoj. Usledile su međutim ubrzo rastuće tenzije između vlasti i opozicije tako da su parlamentarci uputili jedni drugima uvredljive reči. Rasprava se pretvorila u pravi cirkus koji je dostigao vrhunac kada su se predstavnici Unije spasite Rumuniju popeli na tribini sa improvizovanim natpisima na kojima je pisalo : ,,lopovi. Parlamentarci Unije spasite Rumuniju i Nacionalne liberalne partije tvrde da Socijaldemokratska partija želi da podredi sve institucije rumunske države. Oni su nezadovoljni i brzinom kojom se odvijaju rasprave i javljaju da će se obratiti Ustavnom sudu. Katalin Predoju, poslanik Nacionalne liberalne partije je izjavio: ,,Svi ljudi žele da operu ruke kada je reč o ovom nacrtu. Prvo je oprao ruke ministar pravde, zatim komisija Jordake, a sada se loptica prebacuje Senatu, ali prilikom pranja ruku voda postaje sve prljavija. Parlamentarna većina Socijaldemokrstake partije i Alijanse liberala i demokrata podseća da je zakon bio na javnoj raspravi. Alina Tanasesku poslanica Socijaldemokratske partije je izjavila: ,,Podsećam da je Vlada 2005. godine preuzela odgovornost za zakone o pravosuđu, nijedan parlamentarac nije mogao da podnese nijedan amandman. Jedin amandman koji menja izveštaj komisije odnosi se na obavezu države da od tužioca ili sudije koji je počinio tešku grešku traži nadoknadu štete. Predviđa se takođe da šef države ne može da odbije nominacije za rukovodeće funkcije Visokog kasacionog suda, ali da i dalje ima nadležnost da imenuje Generalnog tužioca i šefove Nacionalne antikorupcijske direkcije i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Istovtremno, pravobranioci neće više biti suspendovani kada se protiv njih vodi sudski postupak. Rastuće tenzije u Parlamentu propraćene su uličnim protestima ispred zgrade zakonodavnog tela. Demonstranti odbacuju izmene Zakona o statsu pravobranilaca.