Nakon samita Istočnog partnerstva (27.11.2017)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je prošle nedelje u Briselu na samitu Istočnog partnerstva posvećenom odnosima Evropske unije sa istočnim susedstvom i Kavkazom. U okviru skupa Klaus Johanis je naglasio potrebu za doslednom podrškom naporima za modernizaciju i reforme sedam država članica Istočnog partnerstva. On je dodao da nije dovoljno da Evropska unija traži od partnera da sprovedu reforme a ona da ne dodelji svu potrebnu potrsku za ovu namenu. U Briselu šef rumunske države imao je bilateralne susrete sa premijerom Moldavije Pavelom Filipom i šefom ukrajinske države Petrom Porošenkom, sa kojima je vodio razgovore uglavnom o evropskom putu Moldavije i nastavi na rumunskom maternjem jeziku u Ukrajini. Klaus Johanis je izjavio da se Moldavija nalazi u žiži interesovanja Rumunije i da postoje dobri signali u vezi sa evropskim putem Kisinjeva: ,,Reforme dobro napreduju. Sigurno je da ima još mnogo toga da se uradi, ali postoje poboljsanja koja ulivaju poverenje da Moldavija želi da ubrza i ojača eropski put. Mi Moldaviji pomažemo na više planova, konkretnim merama, pomenimo samo rumunsku finansijsku pomoć dodeljenu susednohj državi.’’
Mihai Pelin, 27.11.2017, 11:46
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je prošle nedelje u Briselu na samitu Istočnog partnerstva posvećenom odnosima Evropske unije sa istočnim susedstvom i Kavkazom. U okviru skupa Klaus Johanis je naglasio potrebu za doslednom podrškom naporima za modernizaciju i reforme sedam država članica Istočnog partnerstva. On je dodao da nije dovoljno da Evropska unija traži od partnera da sprovedu reforme a ona da ne dodelji svu potrebnu potrsku za ovu namenu. U Briselu šef rumunske države imao je bilateralne susrete sa premijerom Moldavije Pavelom Filipom i šefom ukrajinske države Petrom Porošenkom, sa kojima je vodio razgovore uglavnom o evropskom putu Moldavije i nastavi na rumunskom maternjem jeziku u Ukrajini. Klaus Johanis je izjavio da se Moldavija nalazi u žiži interesovanja Rumunije i da postoje dobri signali u vezi sa evropskim putem Kisinjeva: ,,Reforme dobro napreduju. Sigurno je da ima još mnogo toga da se uradi, ali postoje poboljsanja koja ulivaju poverenje da Moldavija želi da ubrza i ojača eropski put. Mi Moldaviji pomažemo na više planova, konkretnim merama, pomenimo samo rumunsku finansijsku pomoć dodeljenu susednohj državi.’’
U toku susreta sa predsednikom Petrom Porošenkom razgovori su se usresredili na školovanje na maternjem jeziku u Ukrajini. Šef rmunske države je ocenio da postoji mogućnost za rešavanje ovog problema: ,,Rekao sam predsedniku Porošeku da je ovo pitanje za nas od izuzetne važnosti I da treba da pronadjemo rešenje. Obećano je da će ce se voditi računa o svim preporukama Venecijske komisije. Tražili smo takodje da se izmene koje se ticu skolovanja na rumunskom jeziku u Ukrajini razmatraju pre usvajanja zakona i sa nama, predstavnicima rumunske države, i sa predstavnicima rumunske manjine iz Ukrajine.’’
Ukrajinski zakon o obrazovanju, usvojen u Parlamentu Ukrajine, ograničava prava nacionalnih manjina na školovanje na maternjem jeziku. Zakon predvidja da se nastava na jezicima nacionalnih manjina odvija samo u obdanistu i prva četiri razreda osnovne škole, a u narednim ciklusima samo na ukrajinskom nastavnom jeziku. Pored Klausa Johanisa koji je odložio posetu Kijevu, neslaganje sa novim zakonom izrazili su i Parlament, Vlada i Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu kao i predstavnici rumunske zajednice u Ukrajini koja broji skoro pola miliona osoba.