Ekonomske prognoze i poreske mere
Prognozirani ekonomski rast Rumunije od strane Nacionalne komisije za prognozu, Evropske komisije, Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj ili Svetske banke ohrabruje koalicionu vladu u Bukureštu. Prema prognozi vlade u Briselu, rumunska privreda u tekućoj godini zabeležiće rast od 5,7 odsto, za 1,4 odsto više nego u prolećnim prognozama. U 2018. godini prognozira se rast od 4,4 odsto. «Najvažnije je da se ovaj privredni rast oseća i u džepovima stanovnika Rumunije i mi smo na dobrom putu», objavio je na Fejsbuku socijaldemokratski premijer Mihaj Tudose.
Roxana Vasile, 10.11.2017, 12:11
Brisel, medjutim, upozorava da će budžetski deficit Rumunije ove godine premašiti 3 odsto bruto društvenog proizvoda, u 2018. 3,9 odsto, a u 2019. čak 4,1 odsto zbog nagoveštenog povećanja plata u javnom sektoru, kao i nedavne izmene Poreskog zakona koji, izmedju ostalog, predvidja da će radnici plaćati integralno sve doprinose za socijalno osiguranje. Premijer Tudose kaže da će se zahvaljujući ovim merama povećati prihodi stanovnika, kao i obim investicija u drumsku infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje.
Sa druge strane, inostrane kompanije koje posluju u Rumuniji i koje su stekle profite zahvaljujući povoljnim okolnostima, neće imati više mogućnost da profit šalju u inostranstvo, već da izmire sve obaveze. Ministarka rada Lija Olguca Vasilesku je dodala da posle primene novog poreskog zakona od 1. januara naredne godine vlada očekuje veći priliv socijalnih doprinosa u državni budžet: «Poslodavci su do sada plaćali samo doprinose radnika, a ne samo njihove firme. Ubuduće ovo se ne može ponoviti, jer ovo predstavlja krivično delo, koje nije predvidjeno Poreskim zakonom, već drugim zakonima. A zatezne kamate plaćaće i dalje firme, a ne zaposleni, jer one imaju obavezu da plaćaju ove doprinose.»
Sindikati su nezadovoljni novim Poreskim zkaonom. Dumitru Kostin, lider Nacionalnog sindikalnog bloka (BNS), izjavio je da će tražiti od ombudcmana da se obrati Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti: «U vreme kada smo razgovarali sa predstavnicima vlade pokušali smo da skrenemo pažnju da je Rumunija ratifikovala dva veoma važna sporazuma: Evropski zakon o socijalnoj bezbednosti i Evropsku socijalnu povelju. Ovde postoje odredbe u vezi sa udelom sistema socijalne bezbednosti koji finansiraju radnici. Postoji maksimalna granica. Tekst uredbe premašuje odredbe pomenutih dokumenata.»
Prema statističkim podatcima Ministarstva za finansije, u septembru 157.000 poslodavaca nije isplatilo doprinose za socijalno osiguranje za njihove radnike.
