Dan slušalaca Radija Rumunija Internacional 2017.
U poslednje vreme opada poverenje ljudi u sredstva javnog informisanja i, u manjoj ili većoj meri, negativno utiče na radio, televiziju, privatni i javni sektor. Razloga ima napretek: od pribljižavanja medija političkim i ekonomskim krugovima, trke za senzacionalnim i komercijalnim, pa sve do grešaka novinara i uticaja društvenih mreža. U vezi sa ovima poslednjim, ne treba zaboraviti na lažne vesti (fake news) koje se šire na društvenim mrežama sa manipulacijskim ciljem.
România Internațional, 05.11.2017, 13:20
Dakle, u ovogodišnjem izdanju ,,Dana slušalaca pitali smo vas da li i koliko poverenja imate u medije?
Sa interesovanjem smo čekali vaše odgovore, koji su veoma raznovrsni, kao i vi, koji živite u raznim regionima zemaljske kugle. Ja sam Teodora Kristez i pozivam vas da u nastavku saslusate nekoliko od najzanimljivijih doprinosa za sastavljanje specijalne emisije posvećene Danu slušalaca Radija Rumunija Internacional.
Liu Fajian iz Kine, pisao nam je sledeće:,,Što se tiče poverenja u medije, najviše poverenja imam u vaše tv i radio stanice, kao i u nacionalne publikacije. U ovom trenutku, društvene mreže su se mnogo razvijale i u velikoj meri na njima su pretežno lažne informacije. Zato sam oprezan. Osećam se dužnim da tražim brojne izvore informisanja kada surfujem internetom, zatim da analiziram informacije i da odvojim realno od lažnog.
Martin Gallas iz Sjedinjenih Američkih Država je mišljenja da, citiramo, “Fake news, odnosno lažne vesti nisu novina. Pitanje objektivnosti u svetu pun subjektivnosti postojalo je od pojavljivanja prvih listova. Kritičnim mišljenjem i dokumentiranjem možemo, medjutim, odvojiti istinu od laži. Meni se kao bivšem bibliotekaru čini zanimljivo da na internetu možemo naići na mnoštvo gledišta i svidja mi se da nadjem ona u koja mogu imati poverenje. Kada sam počeo da slušam radio stanice na kratkim talasima davne 1961. godine nije mi trebalo mnogo vremena da razlikujem propagandne stanice poput Radio Moskve, Radio Pekinga i čak Radio Bukurešta, i nezavinisnih i objektivnijih stanica kao što su, na primer, BBC, Swiss Broadcasting Corp i Radio Švedske. Danas su stvari veoma složene, ali još uvek je moguće da odvojiš istinu od fikcije u medijskom pejzažu.
Jon Roz sa Filipina pisao nam sledeće: “Frustrira me činjenica da posebno zapadne novinske agencije etiketiraju kao lažne vesti bilo koji prilog ili vest u koje nemaju poverenje ili koji im se ne svidja. Ja sam korisnik interneta od 1999. godine i čitao sam mnoštvo onlajn informacija koje nisu aktuelne, ali koje nisam smatrao lažnim. Tada su ljudi znali da moraju biti oprezni, nije bilo potrebno da ih neko upozorava u vezi sa čim moramo čitati i u šta treba verovati ili ne. Ljudi imaju pravo na sopstveno mišljenje, a ona su često različita. Ali moramo koristiti sopstveno analitično mišljenje i ne treba da optužujemo jedni druge zbog širenja lažnih vesti samo zato što nismo saglasni sa mišljenjem drugih. Mišljenja nisu činjenice, ali nisu ni lažna.
Iz Rusije, Anatoli Klepov smatra da u zadnjem periodu lažne vesti su sve učestalija pojava na internetu. Ovo je vezano za linjenicu da svaka osoba hoće da predstavi ono što želi kao stvarnost i da ovo učini prvi. Istovremeno, sahranjeni su ljudi koji saznaju na intrnetu da su poginuli, ono što je u našim danima sasvim apsurdno. Neki napišu laćne informacije da bi saznali mišljenje ljudi o raznim pitanjima i da bi saznali kako će ljudi smatrati neki zakon. Moje mišljenje o ovom pitanju jeste da niko neće promeniti ovu situaciju i da će lažne vesti postojati i ubuduće. Mi bismo morali da od početka smatra sve informacije dobre, da ih uporedimo sa drugima sličnim i, na ovoj bazi, da imamo sopstveno mišljenje.»
Michael Lindner iz Nemačke tvrdi da, citiramo, «Svakoga dana pokušavamo da se informišemo iz više izvora, odnosno da pravimo razliku izmedju istine i laži. Jedno je jasno: ne možemo slepo verovati u medije. Veoma brzo lažne stvari se šire po celom svetu i mogu izazvati paniku i strah. Ja sam uvedren da su lažne informacije postojale od kada postoji čovečanstvo.Onakve informacije su štetne po medije i društvene mreže, koji upotrebljavaju lažne vesti, čak uz rizik gubljenja poverenja korisnika. Ono što možemo učiniti je da se informišemo iz više izvora i da čitamo sve medije koji su nam raspolaganju. Ja imam poverenje u medije toliko vremena koliko imam pristup brojnim izvorima informisanja. Najverovatnije, lažne vesti će uvek postojati. One su izraz stida, zavisti, pohlepe, gluposti i objavljene su i rasprostranjene u političke ili komercijalne svrhe.
