Kritikovan ukrajinski zakon o obrazovanju
Ukrajina je pogrešila. Ovim rečima je poslanik Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) Korodi Atila, član delegacije Rumunije na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope okvalifikovao rezoluciju parlamentarne skupštine u vezi sa novim ukrajinskim zakonom o obrazovanju. I sam predstavnik jedne manjine, rumunski parlamentarac je dodao da su pre usvajanja zakona vlasti u Kijevu morale da čekaju preporuku Venecijske komisije ili da se konsultuju sa susednim zemljama i poštuju osnovne evropske standarde i principe predvidjene Poveljom o manjinskim i regionalnim jezicima i Okvirnom konvencijom o manjinama. Ove, po oceni Korodija, jasno definišu osnovni princip školovanja predstavnika nacionalnih manjina na maternjem jeziku.
Bogdan Matei, 13.10.2017, 13:16
Rezolucija je usvojena velikom većinom glasova u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, što potvrdjuje opravdanost zahteva rumunske delegacije i još pet država da se pod hitnom raspravlja pitanje ukrajinskog zakona. U skladu sa rezolucijom, «kada države preduzimaju mere za promovisanje zvaničnog jezika, ove ne treba da se kose sa merama zaštite i promovisanja jezika nacionalnih manjina», jer «ako se ovo načelo ne poštuje, rezultat će biti asimilacija, a ne integracija», upozoravaju članovi Parlamentarne skupštine.
Apel Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je samo najnovija inicijativa Bukurešta u pokušaju da blokira primenu zakona koji drastično ograničava pristup pripadnika nacionalnih manjina nastavi na maternjem jeziku u Ukrajini. Na ovaj način deca iz redova manjina mogu pohadjati samo zabavište i osnovnu školu od prvog do četvrtog razrdea na maternjem jeziku, a kasnije samo na ukrajinskom jeziku. Prethodno su ministar inostranih poslova Rumunije Teodor Meleškanu i njegove kolege iz Madjarske, Bugarske i Grčke, potpisali zajedničko pismo u kojem izražavaju zabrinutost i duboko žaljenje zbog usvajanja novog zakona. Rumunski ministar obrazovanja Liviju Pop boravio je u Kijevu sa ciljem da iznese stav u vezi sa ovim zakonom.
Parlament u Bukureštu u jednoglasno usvojenoj deklaraciji traži preispitivanje zakona i upozorava da sa «zabrinutošću i velikom pažnjom» prati evolucije zakonskih odredbi. Sa svoje strane, predsednik Rumunije Klaus Johanis je doneo odluku da odloži na neodredjeno vreme posetu Kijevu.
Analitičari smatraju da je preokupacija Bukurešta legitimna, jer skoro pola miliona Rumuna živi u susednoj državi, većina na istočnim rumunskim teritorijama aneksiranim 1940. godine, posle ultimatuma Sovjetskog saveza. Ove teritorije je preuzela Ukrajina 1991. godine, u svojstvu naslednice. Tokom poslednja dva veka, rumunske zajednice u današnjoj Ukrajini živele su pod habsburškom, madjarskom, čehoslovačkom i ruskom ili sovjetskom administracijom, ali nikada nisu mogle da veruju da će jedna Ukrajina sa evropskim integracionim težnjama pokušati da ograniči drastično osnovno pravo, kao što je obrazovanje na maternjem jeziku.
