Parlamentarna skupština Severoatlantske alijanse u Bukureštu
Ako neće uložiti u istraživanje i razvoj Severoatlantska alijansa mogla bi da izgubi tehnološku prednsot, navodi se u izveštaju 63. zasedanja Parmlamentarne skupštine NATO pakta, održanoj u Bukureštu. Dokument koji je predstavio generalni izvestilac Toma Marino pod naslovom, ,,Očuvanje tehnološke prednosti NATO: strateško prilagođavanje, istraživanje i razvoj u vojnoj oblasti. Prema pomenutom dokumentu tehnološka prednost Severoatlantske alijanse je u eroziji u vreme kada se događaju velike promene u nauci i tehnologiji, a pojedini trendovi bi mogli ugroziti stratešku ravnotežu u proizvodnji na kratki rok i veštačkoj inteligenciji na dugi rok. Marino je ocenio da sada Severoatlantska alijansa nije spremna da odoli ovim izazvoima naročito zbog niskih investicija članica Alijanse u vojno istraživanje i razvoj. Marino je dodao da se budžet Rusije za vojno istraživanje i razvoj udvostručio od 2012. do 2015. Pojedini eksperti smatraju da će budžet Kine za istraživanje i razvoj do 2022. premašiti budžet SAD, zemlje koja sada snosi 2-3 ukupnih troškova Severoatlantske alijanse. U izveštaju se insistira na činjenici da saveznici treba da poštuju preuzetu obavezu i ulože za vojne potrebe 2% bruto nacionalnog proizvoda, onako kako postupa Rumunija. Marino je najavio mogućnost formiranja zajedničkog odbrambenog fonda EU koji bi mogao da da veliki doprinos istraživanju i razvoju kao i obnavljanju vojne industrijske baze na kontinentu. U izveštaju političke komisije Parlamentarne skupštine Severoatlantske alijanse navodi se da Rusija jača vojne kapacitete i proširuje akcije na istočnoj granici NATO pakta. U dokumentu ,,Rusija od partnera do protivnika navode se mere na koje Moskva pribegava da bi izvršila pritisak na evroatlantski prostor. Izazivački stav Moskve prema alijansi i agresivne akcije protiv Ukrajine, Gruzije i drugih partnera alijanse podriva stabilnost celog severoatlantskog prostora. Izveštaj preporučuje saveznicima da preduzmu odlučne akcije odvraćanja od izazova i agresije Rusije protiv partnera Severoatlantske alijanse, posebno protiv Ukrajine i Gruzije. U zaključku pomenutog dokumenta navodi se da saveznici treba da imaju periodičan dijalog sa Rusijom iako je sada nemoguće razgovarazi sa Moskvom na pojedine teme kao što su borba protiv terorizma i pacifikacija.
Florentin Căpitănescu, 09.10.2017, 12:19
Ako neće uložiti u istraživanje i razvoj Severoatlantska alijansa mogla bi da izgubi tehnološku prednsot, navodi se u izveštaju 63. zasedanja Parmlamentarne skupštine NATO pakta, održanoj u Bukureštu. Dokument koji je predstavio generalni izvestilac Toma Marino pod naslovom, ,,Očuvanje tehnološke prednosti NATO: strateško prilagođavanje, istraživanje i razvoj u vojnoj oblasti. Prema pomenutom dokumentu tehnološka prednost Severoatlantske alijanse je u eroziji u vreme kada se događaju velike promene u nauci i tehnologiji, a pojedini trendovi bi mogli ugroziti stratešku ravnotežu u proizvodnji na kratki rok i veštačkoj inteligenciji na dugi rok. Marino je ocenio da sada Severoatlantska alijansa nije spremna da odoli ovim izazvoima naročito zbog niskih investicija članica Alijanse u vojno istraživanje i razvoj. Marino je dodao da se budžet Rusije za vojno istraživanje i razvoj udvostručio od 2012. do 2015. Pojedini eksperti smatraju da će budžet Kine za istraživanje i razvoj do 2022. premašiti budžet SAD, zemlje koja sada snosi 2-3 ukupnih troškova Severoatlantske alijanse. U izveštaju se insistira na činjenici da saveznici treba da poštuju preuzetu obavezu i ulože za vojne potrebe 2% bruto nacionalnog proizvoda, onako kako postupa Rumunija. Marino je najavio mogućnost formiranja zajedničkog odbrambenog fonda EU koji bi mogao da da veliki doprinos istraživanju i razvoju kao i obnavljanju vojne industrijske baze na kontinentu. U izveštaju političke komisije Parlamentarne skupštine Severoatlantske alijanse navodi se da Rusija jača vojne kapacitete i proširuje akcije na istočnoj granici NATO pakta. U dokumentu ,,Rusija od partnera do protivnika navode se mere na koje Moskva pribegava da bi izvršila pritisak na evroatlantski prostor. Izazivački stav Moskve prema alijansi i agresivne akcije protiv Ukrajine, Gruzije i drugih partnera alijanse podriva stabilnost celog severoatlantskog prostora. Izveštaj preporučuje saveznicima da preduzmu odlučne akcije odvraćanja od izazova i agresije Rusije protiv partnera Severoatlantske alijanse, posebno protiv Ukrajine i Gruzije. U zaključku pomenutog dokumenta navodi se da saveznici treba da imaju periodičan dijalog sa Rusijom iako je sada nemoguće razgovarazi sa Moskvom na pojedine teme kao što su borba protiv terorizma i pacifikacija.