Evropska unija i pravna država u Republici Moldaviji (22.06.2017)
Živopisna politička scena Republike Moldavije mogla bi se opisati na sledeći način:bivši premijer i bivši šef obaveštajne službe obojca osudjeni za korupciju, gradonačelnik Kišinjeva uhapšen pod osnovanom sumnjom za slično krivicno delo, bivši filoruski komunisti preko noći su prigrlili zapdane vrednosti a demo-hriščani, nekadašnji promoteri ujedinjenja sa Rumunijom, sada su advokati Moskve. U ovoj situaciji Evropska unija je intervenisala i tražila od Kišinjeva da poštuje stav Venecijske komisije, koji u sadašnjoj političkoj situaciji, ne preporučuje izmenu izbornog sistema. Promovisana od strane velikih partija, odnosno Demokratske partije premijera Pavela Filipa i filoruskih socijalista predsednika Igora Dodona, reforma predvidja uvodjenje uninominalnog izbora 50 od 100 ukupno poslanika koji su do sada integralno birani na listama.
Bogdan Matei, 22.06.2017, 12:10
Eksperti Venecijske komisije upozoravaju da ova namera, koja je naišla na oštre kritike opozicije, nevladinih organizacija i štampe, nema široku društvenu podršku. Eksperti dodaju da izmena izbornog zakona sadrži opasnost da izabranici u uninominalnim jedinicama postanu vulnerabilni pred poslovnim krugovima, dugim recima pred pokusajima podmičivanja. Služba za spoljnu akciju Evropske unije traži od Republike Moldavije da poštuje autoritet Komisije i javlja da deli kritični stav prema inicijativi o izmeni izbornog sistema. Demokratski predsednik Parlamenta Adrijan Candu tvrdi da Brisel neće uslovljavati svoje odnose sa Kišinjevom kada je reč o ovom projektu i da je suvereno pravo Republike Moldavija da sama odluči. Njegovo optimističko raspoloženje izgleda da ne deli partijski kolega, premijer Pavel Filip, koji je odmah otuptovao u Brisel da bi zamolio predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i komesara za proširenje Johanesa Hana da ne dovedu u vezu odobravanje pozajmice od 100 miliona evra, koja je vitalna za Kišinjev, sa kontroverznom izbonom reformom.
