Rasprave o budućnosti Evrope
Države Istočne Evrope boje se da bi ova perspektiva mogla da generiše nove podele, što bi negativno uticalo na evolucije Evropske unije. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je predstavio ideju o Evropi u više brzina, dao je uveravanja da ova ne bi značila i novu Gvozdenu zavesu izmedju Istoka i Zapada. Junker je ovu izjavu dao na briselskom Samitu 27-morice, na kojem je razmatran način na koji će funkcionisati komunitarni blok.
Leyla Cheamil, 13.03.2017, 11:58
Lideri zemalja članica Unije žele oporavak posle britanskog Bregzita i predlažu Belu knjigu koja bi se usvojila 25. marta na skupu u Rimu. U Briselu, predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio da jedna Evropa u više brzina na neodredjeno vreme nije najbolje rešenje, već na protiv, mogla bi da izazove raspad unije. Predsednik je, medjutim, dodao da Rumunija ne treba da se boji ove takozvane Evrope u više brzina, ako bi svaka država mogla bez prepreka da odluči sa kojom će brzinom napredovati u odredjeno vreme. Klaus Johanis: «Ne treba da se plašimo projekata u kojima se radi sa različitim brzinama, kao što je na primer evropski tužilac. 17 država je potpisalo dokument da se slažu, uključujući i Rumuniju, druge nisu. Neki će doći kasnije ili neće uopšte doći, ali ovo ne znači da se ne napreduje. Ovo ne znači Evropa u više brzina, već projekat u koji neki žele da udju ranije, i drugi kasnije. Ovo se može prihvatiti, ali ne može se prihvatiti da u Evropi postoje zemlje koje idu napred i zemlje koje zaostaju. »
Šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu ocenjuje da formula Evropa u dve brzine neće biti zvanično usvojena, jer bi ovakva ideja naišla na otpor mnogih država uključujući ovde i Rumuniju: «Raduje me što su u vezi sa ovom veoma važnom temom za Rumuniju naši statovi veoma jasni: suprostavljamo se usvajanju pojedinih pravila ili principa, koji idu ka ideji o Evropi u dve brzine ili sa varijabilnom geometrijom. Svesni smo činjenice da i sada u Evropi postoje strukture kojima mi ne pripadamo, kao što je, na primer, evrozona. U svakom slučaju, Evropska unija već ima više brzina. Postoje države koje pripadaju evrozoni i države koje ne pripadaju, zemlje koje su u Šengenu i zemlje koje nisu.»
