Rasprave o pomilovanju ( 27.01.2017)
Namera Vlade Rumunije da donese nacrte uredbe o kolektivnom pomilovanju i izmenama Krivičnog zakona koje bi delimično dezinkriminovali krivična dela izazvala je ogromne talase nezadovoljstva u Rumuniji. Uredbe Ministarstva pravde naišle su na masovne ulične proteste. Demonstranti tvrde da bi se optuženi ili osudjeni uticajni ljudi iz političkih krugova ili administracije mogli osloboditi ili tražiti zatvaranje krivičnih dosijea. Predsednik Rumunije Klaus Johanis se izjasnio protiv izmena zakona i pokrenuo inicijative za raspisivanje referenduma o pomilovanju i izmenama Krivičnog zakona. Na osnovu Zakona o transparentnosti odlučivanja u javnoj administraciji, u ponedeljak Ministarstvo pravde organizuje javnu raspravu o nacrtima uredbe Vlade Rumunije. Jedna ogromna kampanja dezinformisanja izazvala je rastuće tenzije u javnosti ali usvajanje uredbi neće negativno uticati na borbu potiv korupcije-naglasio je predsednik Senata Kalin Popesku Tarićanu na javnom radio servisu: ,,Nijedna kazna za korupciju neće biti pomilovana, neće biti pomilovani ljudi optuženi za nasilje, zločine, silovanja, ne postoji nikakva odredba o amnestiji.
Leyla Cheamil, 27.01.2017, 15:26
Sa druge strane glavna opoziciona stranka Nacionalna liberalna partija (PNL) preti izglasavanjem nepoverenja vladi u slučaju usvajanja dve uredbe. Predsednica liberala Raluka Turkan je izjavila: ,, Namera Vlade da da prednost uredbama o pomilovanju i izmenama Krivičnog zakona a ne državnom budžetu dokazuje da Vlada nije zainteresovana za realne društvene probleme, već za interese koji gravitiraju oko grupe odlučivanja.
Viši sud pravobranilaštva je negativno ocenio hitnu uredbu Vlade, ali stav Suda ima samo konsultativni karakter. Generalni tužilac Rumunije Augustrin Lazar je podvukao da se u ovom slučaju ne radi o nikakvom hitnom karakteru.: ,,Uredbe bi mogle da oslabe institucionalni karakter rumunske države u borbi protiv korupcije.
Razgovori u vezi sa hitnim uredbama o pomilovanju pojedinih dela i izmenama Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku održavaju se u vreme kada je Rumunija u društvu evropskih zemalja sa najvećim brojem osuda Evropskog suda za ljudska prava.. Po rečima predsednika Suda, Gvida Rajmondija, najveći broj osih osuda odnosi se na loše zatvorske uslove.
