25.godišnjica Mastrihtskog ugovora
U decembru 1991. godine, šefovi vlada 12 evropskih zemalja dogovorili su se u holandskom mestu Mastriht o istorijskom ugovoru koji je predstavio temelj procesa stvaranja ekonomske i finansijske unije. Ugovor, koji je potpisan 1992. i stupio na snagu godinu dana kasnije, bio je najznačajniji posle Rimskog ugovora, koji je 1958. godine predvideo ostvarenje zajedničkog tržišta, ustanovio «4 slobode» robe, osoba, kapitala i usluga, isključenje bilo koje nacionalne diskriminacije i imao za rezultat rodjenje evropskog civilnog društva.
Valentin Țigău, 09.12.2016, 12:06
Država nije više bila suvereni subjekat na sopstvenoj teritoriji, jer, da bi bilo efikasno, zajedničko tržište je trebalo da funkcioniše na nadnacionalnoj dimenziji. Ovaj princip je ojačan u Mastrihtu, ali nije bio jedini. Drugi značajni principi se odnose na statut komunitarnog gradjanina sa pravima i obavezama, na postepenu zamenu nacionalnih moneta sa evrom, na osnivanje Evropske centralne banke i usvajanje zajedničke monetarne politike. Ustanovljene su i zajedničke evropske politike u oblasti vaspitanja, saobraćaja i telekomunikacija, zdravstva i energije. Istovremeno, dodeljene su veće moći Evropskom Parlamentu i važniju ulogu Evropskoj komisiji. Sve ove mere društvene, političke i ekonomske prirode usvojene u Mastrihtu predstavljale su značajnu etapu u realizaciji takozvanog «Projekta Ujedinjenih Država Evrope».
Evropska unija, poznata pod ovim imenom od 1993. i koja danas broji 28 država, obeležava 25. godišnjicu potpisivanja Ugovora, na koji su zadnji put podneti amandmani 2009. godine u Lisabonu, u kontekstu evroskepticizma, odluke Velike Britanije da izadje iz grupe veterana i preokupacija odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, u uslovima smene vlasti u Vašingtonu.
Za Rumuniju, posle antikomunističke revolucije 1989. Mastrihtski ugovor je predstavio nadu u realnu promenu, toliko potrebnu društvu koje je četiri decenije bilo sistematski traumatizovano. Nakon dobijanja statusa članice NATO 2004. godine, Rumunija je ušla u drugi talas pristupanja bivših komunističkih zemalja Evropskoj uniji, čija je članica postala 1. januara 2007. Implementacija osnovnih principa Mastrihtskog Ugovora predstavlja i dalje konstruktivni izazov za rumunske vlasti. S jedne strane, reč je o merama namenjenim unutrašnjem ekonomskom rastu koji će omogućiti Rumuniji da se narednih godina pridruži evrozoni. Sa druge strane, govori se o suzbijanju korupcije na svim nivoima, kao poslednji kriterjum koji može konsenzusom deblokirati političku odluku o prijemu Rumunije u Šengenski prostor slobodnog kretanja robe i osoba unutar granica Evropske unije.
