Povišeni stepen nasilja u porodici (25.11.2016)
Nasilje u porodici je neprihvatljivo i neopravdano i predstavlja ozbiljno kršenje ljusdskih prava. Upravo zbog toga se nasilje protiv devojaka i žena smatra jednim od najvećih sadašnjih problema sa nesagledivim efektima, a međunarodna zajednica i građansko društvo su zaključile da ne postoji nikakve olakšavajuće okolnosti za ovaj oblik agresije. Svakog 25. novembra, javno mnjenje govori o nasilju nad ženama. Statistike pokazuju bolnu stvarnost: 35% žena i devojaka suočilo se sa oblikom fizičkog nasilja na globalnom nivou, a u pojedinim državama sedam od deset žena su bile žrtve nasilja tokom života. U Rumuniji, tri od deset žena su žrtve fizičkog nasilja, verbalne ili psihičke agresije posle 15. godine, ukazuje se u studiji Evropske agencije za osnovna prava, na osnovu podataka iz 2014. godine. Statistike pokazuju takođe, da je u prvoj polivini ove godine, podneto oko 9000. prijava o nasilju u porodici, a korišćenje alkohola je jedan od glavnih faktora ove pojave. U 14. županija u zemlji ne postoje službe koje će ukazati podršku žrtvama nasilja, pogotovo ne postoje smeštajni centri u kojima će žene koje su bile žrtve biti smeštene, kazali su predstavnici pojedinih nevladinih organizacija na raspravi na ovu temu koju je organizovao Crveni krst. Štaviše u malim sredinama, žene ne znaju šta treba da urade u slučaju da su žrtve nasilja. Kristina Horia, direktorka jedne fondacije koja je aktivna u ovoj oblasti, kaže da u takvim slučajevima, može se u roku od 72 sata dobiti nalog za zaštitu, ona upozorava, međutim, da i pored toga što se dokument dobije veoma brzo, postoje poteškoće: ,,Poželjno je pooštriti mere za agresora. Postoje situacije kada su žene ubijene i pored toga što su dobile nalog za zaštitu. Generalni inspektorat policije Rumunije izrazio je svoju podršku. Imamo samo još jednu malu prepreku u Ministarstvu unutrašnjih poslova. I u Krivičnom zakonu postoje neke kazne, a li nažalost samo 2% od krivičnih žalbi dolazi do faze sudskih postupaka. Posledica: agresori nisu kažnjeni“. Kristina Horia skreće pažnju na još jedan problem a on se odnosi na napuštanje prihvatilišta od strane žena. Što je period boravka u prihvatilištima veći time je njihov oporavak bolji, mišljenja je Kristina Horia, koja podseća da statistički 85% žena koje su boravile najmanje šest meseci u prihvatilištima prilikom napuštanja prihvatilišta su bile nezavisne. Ne postoje dugoročne usluge, mišljenja je Kristina Horia.
Leyla Cheamil, 25.11.2016, 14:37
