Politička scena u predizbornoj kampaniji
Na parlamentarnim izborima u Rumuniji, 11. decembra, skoro 6.500 osoba kandiduje za 466 mesta u rumunskom parlamentu: 134 za senatorske mandate i 308 za poslaničke, kao i 18 za poslanike nacionalnih manjina osim madjarske. Što se dijaspore tiče, ovu će zastupati 2 senatora i 4 poslanika. Najveći broj kandidata sa šansama da se domognu zakonodavnog tela su članovi Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Alijanse liberala i demokrata (ALDE), Partije Narodnog pokreta (PMP), Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i Unije Spasite Rumunije (USB).
Roxana Vasile, 07.11.2016, 12:32
Na parlamentarnim izborima u Rumuniji, 11. decembra, skoro 6.500 osoba kandiduje za 466 mesta u rumunskom parlamentu: 134 za senatorske mandate i 308 za poslaničke, kao i 18 za poslanike nacionalnih manjina osim madjarske. Što se dijaspore tiče, ovu će zastupati 2 senatora i 4 poslanika. Najveći broj kandidata sa šansama da se domognu zakonodavnog tela su članovi Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Alijanse liberala i demokrata (ALDE), Partije Narodnog pokreta (PMP), Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i Unije Spasite Rumunije (USB).
Na pragu predizborne kampanije, u nedelju, liberali su na velikom mitingu u centru Bukurešta predstavili slogan «Rumunija napred», kao i kandidate na parlamentarne izbore. Skupu je prisustvovao i premijer Dačijan Ćološ, koji neće učestovati na parlamentarnim izborima i nije član nijedne političke stranke, ali će uživati podršku liberala da predvodi vladu i posle izbora. Dačijan Ćološ uživa i podršku Unije Spasite Rumuniju i zalaže se za promenu političke klase i opšteg mentaliteta: «Treba da mislite svi kako možete da se promenite da biste od lideršipa zahtevali da se promeni, da kaže u lice šta ima da kaže i da dokaže da je pošten. Mislim da promena počinje od nas samih.»
Socijaldemokrate su upoznate sa političkim napadima na mitingu liberala i njihov lider Liviju Dragnea je ponovio da isključuje svaku mogućnost učešća u eventualnoj vladi Dačijana Ćološa. Dačijan Ćološ je bio i meta kritika bivšeg predsednika države Trajana Baseskua, koji smatra da je Ćološ mogao da bude uverlivijia lokomotiva Nacionalne liberalne partije, ako se ne bi umešao u politiku. Svojim učešćem na liberalnom mitingu premijer je odustao od svog nestranačkog statuta.
U nedelju, stranka Trajana Baseskua- Narodni pokret predstavio je kandidate na predstojećim parlamentarnim izborima. Stranka želi da postane treća politička partija Rumunije, a Trajan Basesku premijer: «Mi ne krijemo da je naš politički cilj ujedinjenje Rumunije sa Republikom Moldavijom, državom sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Unija će se ostvariti kada će Rumunija dokazati državljanima Republike Moldavije da je bolje biti zajedno, nego odvojeni u dve nezavisne države.»
Demokratski savez Madjara u Rumuniji podržaće svaku vladu, bez obzira na političku boju, koja će doprinositi razvoju Transilvanije gde je koncentrisana madjarska manjina. Predsednik saveza Kelemen Hunor je izjavio: «Mi želimo da nakon 2016. godine imamo jednu formulu koja bi mogla da reformiše rumunsko društvo, da obezbedi mirniju i uravnoteženiju atmosferu kada je reč o razvoju društva, kako bismo i mi dali doprinos ovim promenama.»