Oprečni stavovi oko konverzije kredita u švajcarskim francima (19.10.2016)
Rumuni koji su uzeli kredite u švajcarskim francima konstatovali su u januaru 2015. godine sa zaprepašćenjem da su im kreditne rate dvostruko veće zbog fluktuacije kursne liste. Sada jedan franak vredi 4,15 leja, a u 2007.-2008. godini, kada je broj pozajmica u ovoj devizi bio najveći, 2-2,5 leja. U utorak Poslanički dom usvojio je jednoglasno Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima u nacionalnu monetu na dan uzimanja kredita. Prvobitna namera bila je da se zaštite ljudi koji ne mogu da otplate kredite, ali u Zakonu su eliminisane odredbe o stepenu zaduženosti od 50% koji je predstavljao gornju granicu kredita od 250.000 švajcarskih franaka. Pod novi zakon sada spadaju i ljudi koji su uzeli veoma velike kredite i koji nemaju prebleme sa vraćanjem kredita. Lider Socijaldemokratske partije (PSD) Liviju Dragnea je istakao da odluka Poslaničkog doma ispravlja nepravdu i da banke treba da preispituju odnose sa klijentima: ,,Nismo spremni da ravnodušno gledamo na ovaj stav ,,profit po svaku cenu. Mislim da je izmedju banaka i klijenata potrebna ravnoteža rizika.
Roxana Vasile, 19.10.2016, 12:33
Rumuni koji su uzeli kredite u švajcarskim francima konstatovali su u januaru 2015. godine sa zaprepašćenjem da su im kreditne rate dvostruko veće zbog fluktuacije kursne liste. Sada jedan franak vredi 4,15 leja, a u 2007.-2008. godini, kada je broj pozajmica u ovoj devizi bio najveći, 2-2,5 leja. U utorak Poslanički dom usvojio je jednoglasno Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima u nacionalnu monetu na dan uzimanja kredita. Prvobitna namera bila je da se zaštite ljudi koji ne mogu da otplate kredite, ali u Zakonu su eliminisane odredbe o stepenu zaduženosti od 50% koji je predstavljao gornju granicu kredita od 250.000 švajcarskih franaka. Pod novi zakon sada spadaju i ljudi koji su uzeli veoma velike kredite i koji nemaju prebleme sa vraćanjem kredita. Lider Socijaldemokratske partije (PSD) Liviju Dragnea je istakao da odluka Poslaničkog doma ispravlja nepravdu i da banke treba da preispituju odnose sa klijentima: ,,Nismo spremni da ravnodušno gledamo na ovaj stav ,,profit po svaku cenu. Mislim da je izmedju banaka i klijenata potrebna ravnoteža rizika.
Liberalni poslanik Danijel Zamfir naglašava da zakon ne obezbedjuje socijalnu zaštitu, već deli pravdu: ,,Ovaj zakon sa jedne strane ispravlja nepravdu ljudima, ali ,istovremeno, i sankcioniše banke koje su neodgovorno dodelile ovu vrstu kredita.
Da bi zakon stupio na snagu potreban je i potpis predsednika Klausa Johanisa koji je kazao da će prethodno sa ekspertima analizirati sadržaj normativnog akta: ,,Zajedno sa mojim timom analiziraćemo i tražiti ocenu i ostalih zainteresovanih strana. U vezi sa konverzijom švajcarskih franaka razgovaraćemo sa bankarskim sektorom i tek kada ćemo imati potpunu i korektnu analizu zauzećemo stav.
Narodna banka Rumunije (BNR) smatra da zakon usvojen u utorak u Poslaničkom domu ima diskriminatorni karakter, jer favorizuje samo oko 50.000 dužnika u švajcarskim francima. Zakon bi mogao da postane opasan presedan, jer bi Rumuni koji su uzeli kredite u evrima, a ovi su najbrojniji, mogli bi da traže ista prava, što bi bez sumnje stavaralo velike probleme bankarskom sektoru. Po oceni Centralne banke Rumunije, konverzija franaka u lejima donela bi dve banke pod minimalnu likvidnost, a šest ispod nivoa predostrožnosti. Pored toga, guverner Narodne banke Mugur Isaresku upozorava na populističke struje koje mogu stvarati euforiju na kratki rok i srednjoročne i dugoročne negativne društvene posledice koje se ne mogu zanemariti. Glavna opasnost- po oceni Mugura Isareskua- je ugovorna nedisciplina koja bi, sa zakonima ovakve vrste, mogla da postane nerelevantna.