Evropski fondovi za saobraćajnu infrastrukturu
Evropska komisija odobrila je više od 226 miliona evra za rehabilitaciju dve deonice železničkog koridora, koji povezuje Bukurešt i crnomorski grad Konstanca. Projekat je deo Operativnog saobraćajnog programa za period 2007.- 2013. godina, prioritetne ose «Modernizacija i razvoj osnovne mreže TEN-T u cilju razvoja trajnog saobraćajnog sistema i njegove integracije u saobraćajne mreže Evropske unije». Radovi za rehabilitaciju više od 80 kilometara železničke pruge na deonicama Bukurešt Nord- Bukurešt Baneasa, odnosno Fetešt- Konstanca, na jugo-istoku Rumunije, je početno finansirala rumunska država, a ukupan iznos projekta je od skoro 475 miliona evra.
România Internațional, 18.10.2016, 12:30
Prema izjavama evropske komesarke za Regionalnu politiku, Korine Krecu, Evropska komisija preuzima deo početnih troškova rumunske države za rehabilitaciju dve deonice. Ona je objasnila da je Evropska komisija donela odluku o kofinansiranju pomenutih projekata, kako bi doprinela povećanju apsorpcije evropskih fondova u Rumuniji. Evropska komesarka je još rekla da su u oblasti saobraćajne infrastukture odobreni i drugi projekti u visini od 450 miliona evra iz Fonda za koheziju i Evropskog fonda za regionalni razvoj.
Cilj projekta za rehabilitaciju pruge izmedju Bukurešta i Konstance je, uglavnom, smanjenje trajanja putovanja izmedju dva grada, osiguranje bezbednog i modernog železničkog saobraćaja i smanjenje zagadjenja. Ocenjuje se da će, do 2030. godine, posle rehabilitacije železnice Rumunije, na relaciji Bukurešt- Konstanca godišnje će biti transportovano 3,7 miliona putnika i 21 milion tona robe. U ovom trenutku, putnički vozovi saobraćaju na relaciji Bukurešt- Konstanca brzinom do 160 kilometara na sat, a teretni vozovi sa najviše 120 kilometara na sat.
Sadašnja stopa apsorpcije fondova posredstvom Operativnog saobraćajnog programa za period 2007.- 2013. godina je nešto veća od 81 odsto. Do 2020., Rumunija može koristiti 9,4 milijardi evra posredstvom Operativnog programa za veliku infrastukturu (POIM), Evropskog fonda za regionalni razvoj i Fonda za koheziju. Više od polovine novca, uključujući ovde i nacionalno kofinansiranje u visini od 6,8 milijardi evra, namenjeno je za saobraćajnu infrastrukturu, 3,7 odsto za razvoj oblasti zaštite okolne sredine, a 5 odsto za energetski sektor.
