Zvučno zagađenje u Rumuniji

Buka je sve veći izazov za savremena društva i može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih i cirkulatornog sistema – uzrokovane dugotrajnim fiziološkim i emocionalnim efektima, kao i smanjenjem kvaliteta sna

Eugen Coroianu и Dejan Perinacz, 31.05.2024, 18:30

Buka je sve veći izazov za savremena društva i može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih i cirkulatornog sistema – uzrokovane dugotrajnim fiziološkim i emocionalnim efektima, kao i smanjenjem kvaliteta sna. Svi znaju da je buka dosadna, uznemirujuća i stresna. Malo ljudi može da se prilagodi okruženju zagađenom bukom, a u velikim gradovima teško je pronaći smeštaj u mirnim područjima, gde je često i skuplji.

Ali ko proizvodi svu tu buku: pre svega saobraćaj – drumski, železnički i vazdušni. U slučaju automobila, zagađenje bukom dolazi od interakcije guma sa putem pri ubrzavanju ili usporavanju. Takođe buka motora i zvuk koji proizvodi trenje vazduha, u zavisnosti od toga koliko je automobil aerodinamičan. Slična situacija je i sa vozovima, dok je kod aviona glavni problem pri poletanju i sletanju. Drugi izvori buke su industrijski, koji uglavnom dolaze iz raznih instalacija. I građevinski sektor je važan, iako privremeni, izvor zagađenja bukom. Zauzvrat, brzina i pravac vetra, kao i temperatura vazduha, mogu da modifikuju putanju zvučnih talasa, kao rezultat toga mogu uticati na njihovo širenje mnogo dalje od početnog izvora.
Posle transporta i industrije, pojedinačne ljudske aktivnosti takođe imaju snažan zvučni uticaj, kaže Aleks Lukijan – vođa zajednice „Puls eko“, platforme za praćenje buke. Sa ove pozicije, on upravlja i razvija informacionu platformu za Rumuniju, uključivanjem članova u prikupljanje i deljenje podataka o životnoj sredini.

Skoro svaka akcija savremenog društva proizvodi zagađenje bukom, počevši od košenja travnjaka, automatskog zalivanja cveća, pranja automobila. Kao i sve što podrazumeva radnje na stvaranju komfora – kompresori za klimatizaciju, centralno grejanje. Ili preko kućnih aparata – mašina za pranje veša, sušara, usisivača, frižidera. Ili kroz rekreativne aktivnosti: motori za čamce, džet-ski i druga brodska vozila mogu proizvesti buku u vodenom okruženju, utičući na vodenu faunu i priobalne zajednice. Osim ovih, buku zagađujemo i kroz zabavu – koncerte, festivale, noćne klubove i druge društvene događaje. Ili kroz sportske događaje: stadioni i arene mogu da emituju glasnu buku tokom utakmica, ometajući okolne zajednice.

U Rumuniji, navodi Aleks Lukijan u materijalu objavljenom na internetu, skoro 4 miliona ljudi je izloženo visokom nivou buke koju proizvodi drumski saobraćaj tokom dana i skoro 3 miliona tokom noći. Skoro 150.000 ljudi izloženo je visokom nivou buke od železničkog saobraćaja danju i 133.000 noću. Oko 20.000 Rumuna je izloženo glasnoj buci koju proizvodi vazdušni saobraćaj, i danju i noću.
Rumunija je najgora u Evropi kada je u pitanju zagađenje industrijskom bukom, uz sav pad koji beleži ova privredna grana. Međutim, nivo buke raste širom sveta i to ima uticaj na naše zdravlje. Buka se može definisati kao neuređena kombinacija zvukova različitih frekvencija i intenziteta, prenošenih mehaničkim vibracijama okoline, koja stvara neugodan, zamarajući i neprijatan osećaj. Meri se u decibelima i vrednost od 80 predstavlja prag iznad kojeg intenzitet zvuka postaje štetan.

Preterano izlaganje intenzivnoj buci, posebno tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do oštećenja bubne opne ili čak do gluvoće. Procenjuje se da dugotrajna izloženost ambijentalnoj buci izaziva, godišnje u Evropi, 12.000 prevremenih smrti i doprinosi 48.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca. Više od 22 miliona ljudi pati od visokog nivoa hroničnog stresa, a 6,5 miliona ljudi pati od hroničnih poremećaja sna. Međutim, ovi su zdravstveni efekti verovatno potcenjeni i realnost je mnogo gora.

Zagađenje bukom ne utiče samo na nas već i na divlje životinje. Antropogena buka izaziva niz fizioloških reakcija i promena u ponašanju kod kopnenih i morskih životinja, što može dovesti do smanjenog reproduktivnog uspeha, povećanog rizika od smrtnosti i emigracije, što rezultira opadanjem populacije i promenom biološke ravnoteže.

Neka rešenja za smanjenje nivoa buke u gradovima su: asfalt koji apsorbuje zvuk, pešačke ulice, biciklističke staze, električna vozila. U oblasti železnice – korišćenje tihih teretnih vozova, potpuna zabrana korišćenja vagona koji nisu u skladu sa evropskim propisima, ugradnja tihih kočnica na putničkim vozovima. U vazdušnom saobraćaju – izmena reda letenja i ruta.
Kao zaključak – smanjenje buke je važna komponenta „zelene tranzicije“, ka održivom načinu života.