Zaštita šuma u zemljama karpatske zone (27.10.2017)

Karpatske planine prostiru se osam država i posle Alpa su najveći planinski lanac Evrope. Karpati predstavljaju jedinstveno prirodno bogatstvo od neprocenjive biososke vrednosti i staništa su brojnih ugroženih vrsta biljaka i životinja. U ovim planinama postoje preko 300 000 hektara skoro netaknutih šuma što predstavlja samo mali deo koji je nekada pokrivao Evropu. U Slovackoj i Ukrajini bukove šume uvrštene u baštinu UNESKO-a pokrivaju 10 000 hektara i mali deo na jugu Karpata. Podsećamo da je ove godine u Svetski fond Natura uvršteno 24 000 hektara bukove sume u Rumuniji. Medjutim Karpati su i dalje ugroženi ljudskom intervencijom koja smanjenje staništa, utiče na nestanak mnogih biljnih i zivotinjskih vrsta, antropizaciju prirodnih pejzaža ili uništavanje planinskih reka. Zemlje karpatske zone donele su pre 14 godina odluku o zaštiti i trajnom razvoju Karpata i postvili temelj Krpatske konvencije. Polovinom oktobra u Lilafueredu u Madjarskoj održana je 5. Konferencija potpisnica konvencije o zaštiti Karpata. Konferenciji je prisustvovala I Alina Sas, menadjer u okviru Županijskog saveta Brašova: ,,Rumunija je ratifikovala Karpatsku konvenciju 2006. godine. Dogovor su postigle sve karpatske države: Ukrajina, Češka, Slovačka, Madjarska, Srbija, Poljska i Rumunija sa ciljem da se karpatski lanac proglasi jedinstvenim entitetom a ne kao rivalstvo ili neka vrsta granice. Namer je bila da se osigura menadjment kulturnih i prirodnih resursi i stvare šanse za zaposljvanje. Konvencija ima 8 radnih grupa: za održivu konzervaciju biodiverziteta, prostorni razvoj, poljoprivredu i ruralni razvoj, trajno upravljanje sumama, industriju I infrastrukturu trajni turizam, kulturu i tradicije i prilagodjavanje klimatskim promenama. Pored ovih 8 radnih grupa, Konvencija sadrži I četiri protokola: protokol o korišćenju i trajnoj konzervaciji bioloskog diverziteta, protokol o trajnom menadžmentu šuma, protokol o trajnom turizmu i trajnom transportu. Tokom susreta strana potpisnica, koji se održava svake 3 godine, analiziran je svaki protožol zaposebno, svaki član Konvencije i predstavljene dobre i loše strane, kao I dosadašnje inicijative i realizacije. Svaka država je predstavila evolucije u sopstvenoj zoni.’’

România Internațional, 27.10.2017, 07:44

Karpatske planine prostiru se osam država i posle Alpa su najveći planinski lanac Evrope. Karpati predstavljaju jedinstveno prirodno bogatstvo od neprocenjive biososke vrednosti i staništa su brojnih ugroženih vrsta biljaka i životinja. U ovim planinama postoje preko 300 000 hektara skoro netaknutih šuma što predstavlja samo mali deo koji je nekada pokrivao Evropu. U Slovackoj i Ukrajini bukove šume uvrštene u baštinu UNESKO-a pokrivaju 10 000 hektara i mali deo na jugu Karpata. Podsećamo da je ove godine u Svetski fond Natura uvršteno 24 000 hektara bukove sume u Rumuniji. Medjutim Karpati su i dalje ugroženi ljudskom intervencijom koja smanjenje staništa, utiče na nestanak mnogih biljnih i zivotinjskih vrsta, antropizaciju prirodnih pejzaža ili uništavanje planinskih reka. Zemlje karpatske zone donele su pre 14 godina odluku o zaštiti i trajnom razvoju Karpata i postvili temelj Krpatske konvencije. Polovinom oktobra u Lilafueredu u Madjarskoj održana je 5. Konferencija potpisnica konvencije o zaštiti Karpata. Konferenciji je prisustvovala I Alina Sas, menadjer u okviru Županijskog saveta Brašova: ,,Rumunija je ratifikovala Karpatsku konvenciju 2006. godine. Dogovor su postigle sve karpatske države: Ukrajina, Češka, Slovačka, Madjarska, Srbija, Poljska i Rumunija sa ciljem da se karpatski lanac proglasi jedinstvenim entitetom a ne kao rivalstvo ili neka vrsta granice. Namer je bila da se osigura menadjment kulturnih i prirodnih resursi i stvare šanse za zaposljvanje. Konvencija ima 8 radnih grupa: za održivu konzervaciju biodiverziteta, prostorni razvoj, poljoprivredu i ruralni razvoj, trajno upravljanje sumama, industriju I infrastrukturu trajni turizam, kulturu i tradicije i prilagodjavanje klimatskim promenama. Pored ovih 8 radnih grupa, Konvencija sadrži I četiri protokola: protokol o korišćenju i trajnoj konzervaciji bioloskog diverziteta, protokol o trajnom menadžmentu šuma, protokol o trajnom turizmu i trajnom transportu. Tokom susreta strana potpisnica, koji se održava svake 3 godine, analiziran je svaki protožol zaposebno, svaki član Konvencije i predstavljene dobre i loše strane, kao I dosadašnje inicijative i realizacije. Svaka država je predstavila evolucije u sopstvenoj zoni.’’

Ove godine Rumunija je domačin Biroa Platforme saradnje u oblast trajnog turzma u okviru Karpatske konvencije, prvi na visokom nivou i treci na regionalnom, posle ukrajinskog i poljskog. Ovde će se odvijati aktivnosti u cilju valorizacije ogromnog potencijala Karpata i identifikovati načini saradnje medju turističkim akterima koji posluju u rumunskoj planinskoj zoni. Alina Sas objašnjava: ,,Mi smo u u Madjarskoj, u Lilafueredu, predstavili radni program usvojen za 2017-2020. godinu koji sadrži 5 opštih zadataka medju koje spadaju i upravljanje banke podataka o projektima koji su u toku realizacije ili koji su realizovani kao i podaci o postojećim finansijskim izvorima. Na ovaj način sve asocijacije i nevladine orgaizacije u Rumuniji i karpatskoj zoni imaju pristup informacijama o započetim projektima u planinskoj zoni kako bi se prečila poklapanja i istakli primeri dobre prakse. Pored ovih 5 glavnih zadataka utvrdili smo 15 aktivnosti od 27 predvidjenih Akcionim planom i 9 aktivnosti od 24 predvidjennih zajedničkim akcionim planom potpisnica. Ova dva akciona plana zapravo predstvljaju kostur strategije trajnog turizma. Ova strategija postavlja okvir I akcije koje treba realizovati na nivu karpatkog lanca, a svaka država treba da utvrdi, u zavisnoti od stepena razvoja, šta zpravo želi i šta treba da preduzme. Na ovaj način želimo da ostvarimo unitarni razvoj.’’

U postupku implementacije Karpatske konvencije važan doprinos dala je i ekološka organizacija WWF Rumunija, izjavio je Kristijan Pap, regionalni koordinator zastićene površene WWF Rumunija:,, Imali smo implementisan projekat u celoj ekozoni Karpata, u čijem smo okviru razmatrali pitanje trajne upotrebe prirodnih resursi. Mislimo ovde pre svega na šume, biljne i zivotinjske vrste I vode. Sada imamo jedn projekat posvećen trajnom razvoju infrastrukture Karpata. U realizaciji projekta naši strateški partneri su Ministarstvo zaštite čovekove sredine i Ministarstvo saobracaja. Želimo da imamo izgradjene autoputeve koji bi vodili računa o kretanju divljih životinja u zonama sa bogatim biodiverzitetom. Ovde se odnosimo na one koridore i na smanjenje negativnih posledica autoputeva ili puteva na kretanje velikih životinja. Napravljeni su veliki koraci na planu identifikovanja i zastite netaknutih šuma. Bili smo aktivni i na planu klimatskih promena. Pre dve nedelje u Madjarskoj je usvojena nova verzija Konvencije koja ima jedan novi člam posvećen vulnerabilnosti Karpata pred klimatskkim promenama. Ovaj član Konvencije obavezuje potpinice da preduzmu akcije za smenjenje efekata klimatskih promena, drugim recima za sanjenje emisije gasova sa efktima staklene bašte. Takodje obavezuju se strane da preduzmu mere za prilagodjavanje efektima klimatskih promena.

Predstavnici 7 prisustnih zemalja na skupu u Madjarskoj došli su do zaključka da je i dalje potrebno da saradjuju kako bi odoleli novim izazovima u karpataskoj zoni. Šesta Konferenca potpisnica Karpatske konvencije održaće se 2020. godine u Poljskoj.