Šakali – problem u Rumuniji (28.04.2023)
Šakali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve više razmnožavaju. U raznim ruralnim područjima zemlje, stanovnici se žale da napadaju i jedu njihovu stoku, a stručnjaci kažu da je zbog šakala počeo da se smanjuje broj zečeva, poljskih glodara, srna, pa čak i jelena. U Aradu, na zapadu zemlje, na primer, oni koji žive u blizini šumovitih područja, u blizini reke Mureš, uplašeni su i ogorčeni nakon što su domaće životinje počele nestajati iz njihovih dvorišta.
Eugen Coroianu, 29.04.2023, 13:59
Šakali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve više razmnožavaju. U raznim ruralnim područjima zemlje, stanovnici se žale da napadaju i jedu njihovu stoku, a stručnjaci kažu da je zbog šakala počeo da se smanjuje broj zečeva, poljskih glodara, srna, pa čak i jelena. U Aradu, na zapadu zemlje, na primer, oni koji žive u blizini šumovitih područja, u blizini reke Mureš, uplašeni su i ogorčeni nakon što su domaće životinje počele nestajati iz njihovih dvorišta.
Prema televizijskom izveštaju, niko nema hrabrosti izaći napolje kada padne mrak, a najugroženija su mala deca. U južnoj Rumuniji, u okrugu Dolž, čopori šakala nedavno su napali dve farme ovaca, pri čemu je ubijeno preko stotinu ovaca. Lokalne vlasti kažu da su šakali došli u sela jer su istrebili poljsku faunu i privlače ih đubrišta sa bačenom hranom.
Prefektura županije Dolž zatražila je od Ministarstva zaštite okoline, odobrenje za povećanje lovnog fonda i za noćni lov šakala. U jugoistočnoj Rumuniji, Uprava rezervata biosfere delte Dunava potpisala je ugovor o finansiranju za kontrolisano istrebljenje 400 šakala iz tog područja. Ugovor je dodeljen Županijskom udruženju sportskih lovaca i ribolovaca, nakon što su se stanovnici Delte požalili da im šakali ubijaju životinje u njihovim dvorištima i uništavaju im povrtnjake, te zatražili od nadležnih da smanje njihov broj. Akcija je u punom jeku. Problema sa šakalima ima i na planini Mačin u blizini delte Dunava.
Međutim, uprava Nacionalnog parka planine Mačin ima drugačiji pristup, više ekološki – pokrenula je proceduru da se nastani čopor vukova u rezervat. Odluka je zasnovana na studijama stručnjaka koji tvrde da je nekontrolisani rast broja šakala posledica istrebljenja populacije vukova tokom vremena. Osim toga, povoljan faktor je i obilje hrane u regionu, kako objašnjava direktor Parka Viorel Roška:
Naišli su na slobodno područje, sa obilnom hranom, odličnim mestima za sklonište, hranu i uzgoj, a njihovo razmnožavanje je eksponencijalno posljednjih godina, a pogodno je, kao što sam rekao, i okruženje. Štete su vidljive, vidljive su kroz osiromašenje i eroziju prirodne faune, a mogao bih navesti primere, posebno u populaciji malih sisara u Dobrudži, u stepskom kraju. Ovde želim da pomenem dobrudžsku tekunicu i malog hrčka, a među pogođenim pticama gnezdaricama bila je i retka, ranjiva i ugrožena vrsta na evropskom nivou, a to je poljska ptica. Oduvek se čovek uznemiri samo kada je pogođen gubicima koje ima u pogledu domaćih životinja u lokalnim zajednicama. Tužna je to činjenica, o tome se još uvek raspravlja, razni ljudi daju svoje mišljenje, uglavnom oni koji ne znaju pravo stanje na licu mesta, a ne morate biti doktor biologije da biste shvatili da je to alarmantna situacija i da se moraju pronaći rešenja.
Ali kako će vukovi regulisati populaciju šakala u tom području? Viorel Roška nam objašnjava:
Ne napadaju ih fizički, direktno, ali samo prisustvo čopora vukova, a ovde mislimo na pet ili šest primeraka, posebno ih sputava tokom sezone parenja. Vuk i šakal imaju istu sezonu parenja, februar-mart, isti period gestacije, a samo prisustvo vukova hormonski inhibira ženke šakala u sezoni parenja: i one neće imati osam mladunaca gde je hrane u izobilju, kao što ponavljam, postoji u netaknutim i zaštićenim područjima, već će imati dva ili nijednog. Na taj se način menja sastav lanca ishrane i postiže se ravnoteža. Niko ne želi da neka vrsta nestane, svaka vrsta ima svoju ulogu u ovom krugu i u ovom prirodnom prilagođavanju između vrsta – ravnoteži o kojoj smo govorili, ali ono što je bitno je broj u kojem su te vrste prisutne, broj primeraka. A onda će doći do ograničenja populacije šakala.“
Po mišljenju uprave Nacionalnog parka, vuk je jedino rešenje za držanje pod kontrolom krda šakala koji su naneli štetu zajednicama na području planine Mačin. Direktor Viorel Roška kaže da je u mnogim delovima Evrope dokazano da se tamo gde je ustreljeno 6 šakala, pojavilo drugih 12, jer postoje uslovi za ishranu, a oni nemaju konkurenciju. Dakle, lov ne rešava problem. Zlatni šakal je mešavina vuka i lisice, male do srednje veličine, dužine tela do jednog metra i težine 10 kg. Kako piše na sajtu Neukroćena Rumunija“, šakal se hrani zečevima, glodarima, srnama, pticama i njihovim jajima, žabama, ribama, gušterima, zmijama, insektima. U Bugarskoj i Rumuniji često napada stada ovaca, nanoseći štetu odgajivačima.
