Razvojni projekat za seoske sredine u Delti Dunava (27.03.20)

Delta Dunava je najveći vlažni rezertat Evropse, jedini rezervat biosfere UNESKO-a i treći po bogatstvu biodiverziteta posle Velikog koralnog ostrva i Arhipelaga Galapagos. Iako ima ogroman turistički potencijal, ovdašnji ljudi žive i dalje u širomastvu, bez kanalizacije, vode za piće, radnih mesta i lekaskih usluga. Ekonomski defavorizovanoj zoni Delte Dunava potrebni su razvojni projekti i podrška vlasti. Zanatstvo, tradicije, ekskurzije po kanalima i jezerima, riblji specijaliteti su samo neki od argumenata za veće razvojne šanse Delte Dunava. Nažalost ponuda kvalitetnih usluga je siromašna, pre svega zbog loše infrastructure i nestašice kvalifikovane radne snage.

România Internațional, 26.03.2015, 10:54

Delta Dunava je najveći vlažni rezertat Evropse, jedini rezervat biosfere UNESKO-a i treći po bogatstvu biodiverziteta posle Velikog koralnog ostrva i Arhipelaga Galapagos. Iako ima ogroman turistički potencijal, ovdašnji ljudi žive i dalje u širomastvu, bez kanalizacije, vode za piće, radnih mesta i lekaskih usluga. Ekonomski defavorizovanoj zoni Delte Dunava potrebni su razvojni projekti i podrška vlasti. Zanatstvo, tradicije, ekskurzije po kanalima i jezerima, riblji specijaliteti su samo neki od argumenata za veće razvojne šanse Delte Dunava. Nažalost ponuda kvalitetnih usluga je siromašna, pre svega zbog loše infrastructure i nestašice kvalifikovane radne snage.

Zbog sve većeg interesa domaćih i stranih turista za provode u prirodi Asocijacija’’Ivan Pacajkin- Milja 23’’ predlaže novi način turizma u Delti Dunava. Odgovorni turizam koji bi održao ravnotežu izmedju valorizacije biodiverziteta, lokalnih tradicija i ekonomske strane, odnosno kvalitetan turizam koji bi zoni doneo neophodna finansijska sredstva. Reč je o projektu ’’Ladja Habitat: riboturizam u Delti Dunava’’, novi koncept u Rumuniji koji je u Evropi veoma popularan. Teodor Frolu, podpredsednik Asocijacije ’’ Ivan Pacajkin’’ ističe: ’’Turistima nudimo pola dana ili dan u društvu alasa. Imaju priliku da u tradicionalnim čamcima pecaju zajedno. Alasi imaju više zona u kojima love ribu, oko 20-30, tako da ribolov postaje prijatna šetnja po ovim zonama. Sa ulovljenom ribom idu zajedno u alasovo domačinstvo gde pripremaju ručak. Ovi dogadjaji su nezaboavni za ljubitelje prirode iz Rumunije i inostranstva.’’

Predstavnici Asocijacije ’’Ivan Pacajkin Milja 23’’ o prednostima projekta kažu: ’’U prvom redu smanjuje se pritisak na zalihe ribe, jer se radi o mnogo manjim količinama ulovljene ribe koja je medjutim prodata turistima po visokoj ceni, jer se riba tamo priprema. U ovom slučaju alasi loveći manje, zaradjuje više. Drugi argument je taj da se u ovom slučaju radi o specifičnoj koturističkoj usluzi, važnoj komponenti lokalne tradicije. Malo je ljudi koji znaju da se gastronomija smatra i nemterijalnom baštinom jedne zone. Ovim projektom stvara se i alternativa na ribolov i novi izvor prihoda alasa iz Delte Dunava. Iako su ulovljene kolicine ribe smanjene, ovde imamo zajednicu od skoro 1800 akreditovanih ribara. Ako bi bar procenat ribara diverzifikovao ekonomsku aktivnost, to bi za zonu i zajednicu bila velika korist.’’

Pet ribarskih porodica učestvovace u ovom projektu. Alasi su već identifikovani i spremni da ovog proleća turistima pruže priliku da se upoznaju sa njihovim životom u rezervatu. Čamcem se pogu prevoziti 10 turista, a motor jačine pet konjiskih snaga ima autonomiju od oko 6 sati voznje brzinom od 8 kilometara na sat. U vreme šetnje tradicionalnim čamcima turisti imaju priliku da posmatraju i fotografišu ptice u Delti Dunava, pravom pticijem i ribljem raju. Ovde živi 325 vrsta ptica, od koji su 70 vanevropske. Pored brojnih ptičijih vrsta svakog proleća svraća i pelican- simbol Delte- i formira ovde najveću koloniju u Evropi. Delta je spektakularna svakog proleća- kazu ornitolozi. Sada je u toku migracija I Delta je prepuna ptica iz Afrike ili Mediterana. Ptice pevaju ovde do juna, kada počinje period parenja. U aprilu i maju u Delti počinje da rastu trska i rogoz, a nesto kasnije lokvanj. Predstavnici Asocijacije žele da ovim projektom stvore model koji bi se proširio na celu Deltu. Snimiće se i dokumentarni film o načinu funkcionisanja riboturizma i formiraće se karavan u 10 naselja Delte. Ovde će se održati susreti i razgovori sa zajednicama tamošnjih alasa da bi se njihovo iskustvo iskoristilo u drugim zajednicama. Teodor Frolu dodaje: ’’Mi im pomažemo ekspertima koji mogu da im predlože turisticke ponude. Takodje imamo za njih tri ladje. Želimo da ladja postane neka vrsta venecijske gondole, koja bi postepeno postala prava lokalna atrakcija i turistička ponuda.’’

Projekat Ladja Habita: riboturizam u Delti Dunava finansira Nemačka asocijacija za medjunarodnu saradnju preko Platforme turisticke saradnje u zoni Dunava. Projekat je poceo da se primenjuje u oktobru 2014. godine i traje do jula 2015,. Ukupni budzet iznosi 29 320 evra, od kojih 25% snosi Asocijacija ’’Ivan Pacajkin Milja 23’’.