Projekti zaštite životne sredine za prestonicu Rumunije (25.11.2022)
Platforma za životnu sredinu u Bukureštu nedavno je najavila podršku tri projekta, drugu godinu zaredom, i finansiranje četiri nova, koji podržavaju povećanje kvaliteta gradskih zelenih površina. Inicijatori opisuju Bukurešt kao grad ugušen nedostatkom zelenila i nepovezan sa prirodom, što doprinosi zagađenju, stresu, porastu temperature, ograničenom prostoru za rekreaciju i sport.
Eugen Coroianu, 25.11.2022, 18:30
Platforma za životnu sredinu u Bukureštu nedavno je najavila podršku tri projekta, drugu godinu zaredom, i finansiranje četiri nova, koji podržavaju povećanje kvaliteta gradskih zelenih površina. Inicijatori opisuju Bukurešt kao grad ugušen nedostatkom zelenila i nepovezan sa prirodom, što doprinosi zagađenju, stresu, porastu temperature, ograničenom prostoru za rekreaciju i sport.
Zato su urbane zelene površine otvorene za zajednicu prioritet za narednu godinu i glavna tema drugog kruga finansiranja. Jedan od projekata odnosi se na vazduh u glavnom gradu Rumunije, a razloge za uključivanje u takve projekte iznosi Aleksandru Oprica – koordinator Platforme za životnu sredinu u Bukureštu.
Što se tiče kvaliteta vazduha, pre nego što smo počeli da radimo na platformi, pokrenuli smo istraživanje o stanju životne sredine u Bukureštu, čiji izveštaj nam pokazuje ono što smo već znali: kvalitet vazduha u gradu nije dobar, a većina izvora zagađenja je vezana za ljudske aktivnosti – bilo da je reč o saobraćaju, ili o upravljanju otpadom, ili o lošem kvalitetu zelenih površina. Pre svega, moramo sebi postaviti pitanje, u kakvom gradu želimo da živimo, jer smo nekako došli do opšte važeće tačke, ne samo za Bukurešt, gde ekonomsko blagostanje više nije dovoljno. Moramo da živimo u boljem okruženju, a naš uticaj na životnu sredinu je veoma velik.
21. vek donosi dve velike promene u mentalitetu, koje moramo napraviti, ako želimo bolji životni standard. Prva je način na koji se odnosimo prema prirodi. Moramo naučiti da ne radimo protiv prirode već za prirodu. A druga je vezano za način na koji radimo stvari. Moramo naučiti da razmišljamo o stvarima ne samo sa individualne tačke gledišta, već iz perspektive zajednice, da počnemo da radimo zajedno, da počnemo davati prioritet zajedničkim poduhvatima, jer koliko god se svi mi dobro osećali kod kuće, kada izađemo na ulicu, svi dišemo isti vazduh, svi nailazimo na saobraćaj, svi nailazimo na gužvu i javne prostore kvalitet kojih nam se ne sviđa.
Aleksandru Oprica, koordinator Platforme za životnu sredinu u Bukureštu, takođe je predstavio kako se razvija projekat.
Što se tiče projekta koji finansiramo u vezi sa kvalitetom vazduha, on se zove airlive.ro i to je projekat koji sprovodi udruženje Ekopolis. Ono što smo mi shvatili, odnosno ono što su oni shvatili, bolje rečeno, je da pre nego da počnemo donositi odluke i stvarati javne politike za poboljšanje kvaliteta vazduha, potrebni su nam transparentni podaci da vidimo koje komponente našeg ponašanja najviše utiču na uništenje kvaliteta vazduha. Kao rezultat toga, pokrenuli su nezavisnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha, upravo zato što javna mreža nije dovoljno transparentna i podaci se donekle mogu dovesti u pitanje. Kroz projekat koji mi finansiramo, ta je mreža proširena sa još 20 senzora. I nastavićemo širenje mreže. Štaviše, deo zajednica iz Bukurešta i okoline Bukurešta je, u saradnji sa udruženjem Ekopolis, sastavio niz javnih politika za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Platforma za životnu sredinu u Bukureštu okuplja nevladine organizacije, grupe građanskih inicijativa, javne vlasti i kompanije, kako bi se stvorio kolektivni uticaj potreban za transformaciju glavnog grada Rumunije u grad u kojem stanovnici vode zdrav život i osećaju se dobro. Stoga je razvoj građanskog duha posebno važna komponenta. Evo šta nam kaže Aleksandru Oprica:
Kroz platformu za zaštitu sredine odlučili smo da malo promenimo pristup, da počnemo raditi na stvaranju ekološke zajednice koja uključuje i civilno društvo i javnu upravu i kompanije, tako da promenimo ovu kulturu saradnje. Zapravo, najčešće nedostaje poverenje. Mi u civilnom društvu smo naučili kako da se zalažemo, kako da se suprotstavimo nekim delima javne uprave. Javna administracija je naučila kako da se brani, ono što nam nedostaje je da naučimo kako da gradimo zajedno. Jer je problematika životne sredine u Bukureštu veoma složena, a ono što vidimo je da je potreban strateški pristup kojem sve strane podjednako doprinose. Moramo naučiti da prestanemo da sabotiramo jedni druge, da naučimo kako da svoju javnu politiku baziramo na dijalogu i da pronađemo taj recept za zajedničko usvajanje nekih pravaca, tako da na kraju dana ne rušimo ono dobro što su drugi pre nas izgradili. Nemojmo stalno kretati od nule, hajde da nekako naučimo da gradimo na temeljima koje je neko drugi postavio. Jasno je da ako govorimo o kvalitetu vazduha, postoje stvari koje javna uprava može da uradi, ali postoje i stvari koje mogu da urade građani. Odluka da odustanemo od automobila, ili ne, ili da ne koristimo auto jednog određenog dana, je takođe lična odluka građana, ali za to su nam potrebni podaci, potrebna nam je svest, potrebne su nam alternative. Isto pitanje se može postaviti i u vezi zelenih površina u glavnom gradu. Često vidimo da ih u nekim područjima nema – ljudi iz određenih naselja nemaju pristup zelenoj površini – a u drugim područjima, gde postoje zelene površine, one su vrlo, vrlo loše održavane.
U svojih 11 godina postojanja, Komunitarna fondacija Bukurešta finansirala je više od 700 projekata i grantova u ukupnom iznosu od skoro 4 miliona evra. Ona je deo nacionalne mreže, zajedno sa 18 drugih sličnih organizacija u Rumuniji.
