Projekat ,,Zelene površine’’
MOL Rumunija i Fondacija za partnerstvo nastavljaju i ove godine Program ,,Zelene površine,, koji finansira projekte zaštite čovekove sredine. Program je namenjen nevladinim organizacijama u partnerstvu sa obrazovnim i javnim institucijama. Novac se može odobriti za osnivanje i rehabilitaciju javnih parkova, dečijih igrališta, školskih parkova, uz učešce mesne zajednice.
România Internațional, 27.02.2020, 11:30
MOL Rumunija i Fondacija za partnerstvo nastavljaju i ove godine Program ,,Zelene površine,, koji finansira projekte zaštite čovekove sredine. Program je namenjen nevladinim organizacijama u partnerstvu sa obrazovnim i javnim institucijama. Novac se može odobriti za osnivanje i rehabilitaciju javnih parkova, dečijih igrališta, školskih parkova, uz učešce mesne zajednice.
Lansiran 2006. godine progrem se usresredio na gradske zelene površine, ali od 2009. ima novu komponentu: prirodnu zaštičene površinu sa ciljem da se promovišu I popularizuju zastičene sredine u Rumuniji. Do 20. februara, organizacije za zaštitu čovekove sredine prijavile su se za finansiranje gradskih zelenih površina i zaštičenih prirodnih površina. Od 2018.godine finansiraju se i projekti Evropske nedelje mobilnosti koja predpostavlja aktivnosti i akcije sa visokim stepenom učešća zajednice. Laslo Potocki, direktor Fondacije za partnerstvo kaže: ,,Odlučili smo da i ove godine nastavimo sa ovim komponentama i zahvaljujući uspešnom dosadašnjem programu, povećali smo ukupni iznos na 800 000 leja, odnosno oko 166 000 evra. Povećan je i iznos koji se zahteva za jedan projekat. Za jedan projekat za gradske zelene površine maksimalni iznos je od 11 000 leja, odnosno oko 2300 evra, a za projekte zaštićenih površina maksimalni iznos je od 26 000 leja, odnosno 5400 evra.
Bukurešt je jedan od najzadajenijih gradova, tvrde aktivisti za zaštitu sredine, zbog gradskog saobraćaja, mnogih gradilišta, elektrocentrala i kučnih centrala. Drugi ffaktor koji utiče na porast zagadjenja u Bukureštu je mali broj zelenih površina. Prema podacima gradske skupštine, Bukurešt u ovom trenutku ima oko 23 kvadratna metra po stanovniku, u vreme kada evropksi i nacionalni zakon predvidjaju najmanje 26 kvadratnih metara. Prema drugim izvorima Bukurešt raspolaze sa samo 9,86 kvadratnih metara po stanovniku. Laslo Potocki objašnjava: ,,U gradskoj zoni na početku novog milenijuma stampa je upozorila na nedostatak zelenih površina I na ubrzanu urbanizaciju naših gradova. Gradi se mnogo i često zgrade pokrivaju zelene površine. Poredjujući Bukurešt sa drugim glavnim gradovima, došlo se do zaključka da ovde stojimo veoma loše. Dosli smmo na ideju da treba da pokrenemo ovaj program I da pokušamo da spasimo ili poboljšamo ono sto imamo, a tamo gde je moguće da izgradimo zelene površine. Posle 14 godina postigli smo izvanredne rezultate. Zahvaljujući finansiranim projektima obnovljeno je ili osnovano preko 550 000 kvadratnih metara zelenih površina. Smatram da je mnogo jer se radi o malim projektima koji su nekada finansirani sa 7000 leja, odnosno 1450 evra, a sada smo došli do 11000, ili 2280 evra. Zasadjeno je preko 80 000 stabala, preko 85 000 zelenog rastinja.
U okviru jednog programa naglasak se stavlja na vaspitanje mladih, neformalno ekološko vaspitanje u obdaništima, školama i široj zajednici u kojoj se projekat realizuje. Djacima, studentima i volonterima obezbedjuju se i druge vaspuitne aktivnosti o zaštiti šuma, voda, menadjmentu otpada, ekosistemu, monitoringu biodiverziteta, pravilima ponašanja na zaštičenim površinama itd. Laslo Potocki dodaje:,,Volim da kažem ili da podsetim da ako postoji jedna oblast u kojoj se naša zemlja posebno ističe i zauzima čelno mestu u Evropskoj uniji ta oblast je biodiverzitet. Po ovom pitanju mi smo najbolji u Evropi. Ali nažalost iznos koji država izdvaja za konzervaciju prirode ili zaštitu prirodnih zaštičenih površina ravan je nuli. U ovoj situaciji mi imamo druge programe sa kojima želimo da podržimo zaštitu biodiverziteta. Radi se o nekoliko stotina interventnih programa u zaštičenim zonama, od nacionalnih parkova pa sve do lokalnih zaštičenih površina malih dimenzija. Imamo 141 Tabor tipa Junior Rendžer u kojima deca uče kako se treba ponašati u prirodi, šta znači jedna zaštičena površina, jedna zaštičena biljka i kako treba da se ponašamo u ovim zonama. Realizatori projekata uredili su preko 100 tematskih trasa raznih vrsta na ovim površinama.Imali smo takodje preko 1270 vanškolskih vaspitnih aktivosti u okviru ovih komponenata.
U 14-stogodišnjem postojanju Programa ,,Zelene površine finansirano je 620 projekata uz učešće preko 23 500 osoba, večinom dece i mladih osoba. Prošle godine zbog velikog broja realizovanih projekata u okviru komponente ,,Gradske zelene površine, nagradjena su dva projekta ,,Biljni sat, projekat koji je realizova Asocijacija roditelja Petru Rarei iz grada Pjatra Njamc i projekat ,,Igra i veselje u dvorištu Asocijacije Pitikot Dež. U okviru ovoh porojekta uredjena je senzorska aleja, labirint i bašta sa aromatskim biljem. Veselim bojama ofarbana je i ograda zabavišta, opremljeno igralište i zasadjeno preko 200 stabala.
