Prekomerni lov na jesetre (28.06.2018)

U Dunavsnkom bazenu živi jedna od najvećih populacija jesetri na svetu, a u Rumuniji i Bugarskoj jedine populacije divljih jesetri u Evropskoj uniji. Medjutim zbog nekadašnje prekomerne eksploatacije, jesetra je ozbiljno ugrožena. Ranije je u vodama Dunava živelo 6 vrsta jesetri, a dve vrste su odavno nestale sa ovog podrucija. Svetski fond za zastitu zivotinja (WWF Rumunija) u svojoj studiji o tržištu kavijara napravljenoj u Rumuniji i Bugarskoj objavljuje poražavajuce podatke o preživljavanju ove stare vrste ribe u vodama Dunava. Uprkos zadovoljavajućem zakonskom okviru, sa totalniom zabranom lova i u Rumuniji i Bugarskoj, na crnom tržištu prodaje se kavijar. Magor Cibi , director Svetskog fonda za zastitu zivotinja ( WWF Rumunija) objašnjava:’’ Uzeli smo 14 uzoraka iz Rumunijje i isto toliko iz Bugarske i dva iz Austrije za koje se tvrdi da su sa bugarske farme. Zaključili smo da 33%, odnosno da 10% uzoraka poštuje zakonske norme sa korektnom etiketom. Ali 66% uzoraka, odnosno dve trećine, nije bilo legalno i ovo znaci da ko zeli da kupi kaviar ima 66 % sanši da kupi ono sto ne želi. Ima dosta lovokradica i nelegalne prodaje i to na videlo dana. U pet uzoraka konstatovalo se da se radi o divljim jesetrama. Od 5 uzoraka potvrdjeno je da se u četiri radi o moruni, jednoj od najugroženijoj vrsti, a 8 uzoraka nije bilo korektno etiketirano za prodaju na tržiste Evropske unije.’’

România Internațional, 28.06.2013, 08:35

U Dunavsnkom bazenu živi jedna od najvećih populacija jesetri na svetu, a u Rumuniji i Bugarskoj jedine populacije divljih jesetri u Evropskoj uniji. Medjutim zbog nekadašnje prekomerne eksploatacije, jesetra je ozbiljno ugrožena. Ranije je u vodama Dunava živelo 6 vrsta jesetri, a dve vrste su odavno nestale sa ovog podrucija. Svetski fond za zastitu zivotinja (WWF Rumunija) u svojoj studiji o tržištu kavijara napravljenoj u Rumuniji i Bugarskoj objavljuje poražavajuce podatke o preživljavanju ove stare vrste ribe u vodama Dunava. Uprkos zadovoljavajućem zakonskom okviru, sa totalniom zabranom lova i u Rumuniji i Bugarskoj, na crnom tržištu prodaje se kavijar. Magor Cibi , director Svetskog fonda za zastitu zivotinja ( WWF Rumunija) objašnjava:’’ Uzeli smo 14 uzoraka iz Rumunijje i isto toliko iz Bugarske i dva iz Austrije za koje se tvrdi da su sa bugarske farme. Zaključili smo da 33%, odnosno da 10% uzoraka poštuje zakonske norme sa korektnom etiketom. Ali 66% uzoraka, odnosno dve trećine, nije bilo legalno i ovo znaci da ko zeli da kupi kaviar ima 66 % sanši da kupi ono sto ne želi. Ima dosta lovokradica i nelegalne prodaje i to na videlo dana. U pet uzoraka konstatovalo se da se radi o divljim jesetrama. Od 5 uzoraka potvrdjeno je da se u četiri radi o moruni, jednoj od najugroženijoj vrsti, a 8 uzoraka nije bilo korektno etiketirano za prodaju na tržiste Evropske unije.’’

Da bi dala svoj doprinos očuvanju ove vrstste, Svetski fond za zaštitu životinja (WWF Rumunija) pokrenuo je projekat komunikacije Life +, kojim se dunavskim alasima i svim faktorima odlučivanja pa čak i kompanijama koje proizvode i prodaju kavijarpruža prilika da izražavaju mišljenje o situaciji u kojoj se nalazi ova vrste ribe. Kristina Munteanu, koordinator projekta:’’83 % ribara smatra da ako bi se dozvolio lov na jesetre ova vrsta se ne bi ugrozila, iako je 67% ribara uvereno da je broj jesetri u silaznom, a na uzlaznom trendu. Ovaj njihov stav je rezultat činjenice da oni nemaju drugi izvor zarade. Oni misle samo na lov. 65% ribara priznaje da ribari koji nenamerno love jesetre ali ne zele da ih oslobode mogu ugroziti populaciju ove ribe i žele da saradjuju sa vlastima, a 39% nije ubedjeno da bi ovo doprinelo rešavanju ovog problema. Sa druge strane više od 80% ribara želi da se prohibicija ukine u najkraćem roku, jer je ribolov za nih tradicionalna delatnost i zarade smanjenje posle uvodjenja zabrane lova 2006. godine.’’

Kontrolne komisije i faktori odlučivanja smatraju zabranu lova neophodnom merom koja bi bila efikasnija ako se uvode oštrije kazne. Ako je u vreme komunizma Rumunija uz Rusiju i Kinu bila jedan od najvećih izvoznika kavijara na svetu, sada sest godina nakon zabrane, izgleda da je situacija pod kontrolom. Ni program repopulacije Dunava mladjem, koji je trajao nekoliko godina, nije dao očekivane rezultate i uz to ne postoji tačna evidencija efikasnosti programa — kažu vlasti.

Ministar delegat za vodoprivredu, šumarstvo u ribolov, Lučija Varga smatra da se jesetre mogu zaštititi i da vrsta može opstati ako se zabrana lova produži:’’ Samo napori vlasti, ministarstva i nevladinih organizacija nisu dovoljni. Potrebno je da se napori ulože na evropskom i regionalnom nivou. Mislim pre svega na naše inicijative. U Savetu ministara insistirali na smo posebnom značaju podržavanja akvakulture kako bi se smanjo pritisak na prirodne resurse i trazili da se oformi Komitet Crnog mora. Na sreću komesar Marija Damanaki je preokupirana ovim problemom i nadamo se da ćemo ove jeseni pokrenuti razgovore o organizovanju jedne sednice na ovu temu. Raspolažemo podacima da je lovokradja rasprostranjena pojava u zoni Dunava, tako da smo doneli odluku da se organizuje Agencija za ribolov i akvakulturu, da pojacamo kontrolu i monitoring jer samo osobljem i opremom necemo uspeti.’’

Tražnja za kavijarom podstakla je prekomernu eksploataciju i dramatično smanjenje broja jesetri. U ovoj situaciji 1998. godine sve vrste jesetri su uključene na spisak Konvencije o medjunarodnoj konvenciji o divljim zivotinskim i biljnim vrstama.