Očuvanje saproksilnih insekata u planinama Karpata (30.12.2022)

Karpati su među najvažnijim centrima biodiverziteta u Evropi, zbog visokog stepena pošumljenosti i prisustva značajnih područja sa stoletnim drvećem. Šumarstvo koje se u prošlosti praktikovalo u Rumuniji, nažalost, nije uvek imalo biodiverzitet kao centralni cilj upravljanja šumskim fondom.

Eugen Coroianu, 30.12.2022, 18:30

Karpati su među najvažnijim centrima biodiverziteta u Evropi, zbog visokog stepena pošumljenosti i prisustva značajnih područja sa stoletnim drvećem. Šumarstvo koje se u prošlosti praktikovalo u Rumuniji, nažalost, nije uvek imalo biodiverzitet kao centralni cilj upravljanja šumskim fondom.

Često su stara stabla ili oštećena zrela stabla selektivno rezana, što je rezultiralo u šumskim parcelama sa strukturama i kompozicijama bez heterogenosti. U nekim područjima takve prakse dovele su do očuvanja vrlo malog broja starih stabala i smanjenja količine mrtvog drveta, ugrožavajući staništa saproksilnih vrsta buba zaštićenih Direktivom o staništima, piše udruženje LIFE ROSalia“ na svojoj web stranici.

Takve vrste su se u prošlosti smatrale biotičkim štetočinama i poduzete su mere za smanjenje količine mrtvog drveta kroz higijenske radove, uključujući seču suvih ili sušećih stabala, slomljenih ili koloniziranih saproksilnim insektima. U prošlosti su se u nekim situacijama primenjivali i insekticidni tretmani, što je takođe smanjilo raznolikost organizama korisnih za otpornost šuma. Danas se stvari postepeno počinju menjati. Evo šta nam Silviju Kirijak, menadžer projekta Očuvanje saproksilnih insekata u Karpatima, govori o značaju ovih buba:

Ovih pet insekata s kojima smo krenuli da se pozabavimo, reč je o jelenaku, krojaču bukve, krojaču hrasta, sivoj bubi, a imamo i malo ređu bubu koja se zove pustinjak, svi zavise od prisustva drveta. Ono što ovi insekti rade i zašto su jako bitni za prirodu je da razgrađuju drvo. Tačnije, dolazeći u direktnu vezu sa onim drvećem koje je blizu smrti, veoma brzo razgrađuju drvo i to drvo mnogo brže ulazi u prirodni ciklus šume. Bez ovih saproksilnih organizama, a ima i saproksilnih gljiva, postoje mnoge druge vrste koje nalazimo u prirodi, drvo se ne bi moglo razgraditi i ta mrtva stabla bi ostala veoma dugo u tom statusu u šumi. Sada, ovi insekti koji razgrađuju drvo su neka vrsta sanitarnih agenata, vrsta organizama koji igraju veoma važnu ulogu u prirodi, reintegrišući materiju u prirodni krug.

Fantastičan svet tiho raspoređuje svoje snage pod kupolom stoletnih šuma. Ovde svako biće ima svoju dobro definiranu ulogu, a insekti su deo ovog neverovatnog biodiverziteta. Bez njih, ekosistemi bi doživeli dramatične promene. Stoga su potrebne mere očuvanja, tvrdi Silviju Kirijak.

Primetili smo, od samog početka, kada smo tražili ovo finansiranje od Evropske komisije, u okviru programa Lajf/Priroda“, da u našim zdravim šumama, nedostaju stara stabla, veoma velika stabla koja da u sebi imaju brojne šupljine ili brojne elemente karakteristične za trulo drveće. A onda, kako ovi insekti zavise od prisustva mrtvog drveta i ovih šupljina, pokušali smo se malo poigrati s prirodom i odlučili da, kod nekih stabala koja su inače programirana za seču, možemo stvoriti svakakva mikro-staništa, mikro-šupljine u koje ove bube mogu vrlo brzo odložiti svoja jaja i za nekoliko godina se transformirati u onaj prostor koji je potreban insektima. Ili, na primer, za bubu pustinjaka – ona je u velikoj meri zavisna od velikih šupljina u drveću, sa bogatom piljevinom, crvenom piljevinom, kako je mi zovemo. A u našim šumama, u kojima nedostaju ta stabla, sa puno šupljina, smatrali smo da je vrlo korisno da mi napravimo neke surogat šupljine. A onda smo napravili neku vrstu sanduka od bukovog i hrastovog drveta koje smo napunili biljnim materijalom sastavljenim od mrtvog lišća, piljevine, proteinskog brašna… I kutije smo pričvrstili na drveće na visini od 4 metra tako da ih ne sruše medvedi. A za nekoliko godina će te kutije, ta surogat šupljine zalepljene na drveća, definitivno biti kolonizirane od strane ovih insekata.

Projekat razvijen u Planini Vranče ima ne samo lokalne ekološke vrednosti, već i naučne. Silviju Kirijak nam detaljnije objašnjava:

Smatrali smo da je veoma važno shvatiti kakve navike imaju ti insekti, jer podaci u naučnoj literaturi nedostaju ili ih je jako malo. Veoma je važno razumeti na kojim udaljenostima se, na primer, ti insekti kreću između stabala koja su već kolonizirana. I tada smo prvi put u ovom delu Evrope nabavili neke odašiljače radio signala težine samo 0,15 grama, te radio predajnike smo montirali na nekoliko primeraka, a pratili smo ih tokom leta da vidimo kuda idu, kakve navike imaju, od kojih mikro-staništa zavise. I sve ove informacije ćemo koncentrisati u toku 4 godine, a zatim ćemo 2025. godine izraditi nacionalni akcioni plan za očuvanje ovih vrsta insekata na celoj površini Rumunije. Praktično, iskustva koja će se ovde asimilirati, radeći sa ovih 5 vrsta insekata u Krivini Karpata, pokušaćemo da ekstrapoliramo i implementiramo u područja Natura 2000 ili u druga zaštićena područja gde su ovi insekti prisutni, ali su još uvek potrebne neke aktivnosti za održavanje tih mikro-staništa u budućnosti.

Projekat se realizuje u partnerstvu sa Univerzitetom u Bukureštu, kroz Centar za istraživanje životne sredine i izrade impakt studije“, Nacionalnom upravom šuma – Romsilva“, Upravom prirodnog parka Putna–Vranča“ i Udruženjem za očuvanje biološke raznovrsnosti.