Nacionalni park Čahlau ( 27.10.2016)
Nacionalni park Čahlau je zaštićena površina od nacionalnog interesa, nalazi se na severoistoku Rumunije u planinskom masivu Čahlau i prostire na 7000 hektara. Duž bezbroj planinskih staza nailazimo na bogat biološki diverzitet, a u šumama na skoro sve vrste divljih životinja koje se mogu sresti u Karpatima. Kaludjeri koji su stigli posle pojave hriščanstva podigli su ovde hramove. Prirodne pojave su ovde isklesale u stenama planine Čahlau čudne forme koje su inspirisale legende i postale prave turističke atrakcije. Toaka, Panagija, Šubara Dobrobanca, Dokijeva stena, Detunate, Mironove staze ili Vodena stena. Legende kažu da je ova planina dobila ime po jednoj vrsti orla, neprikosnovenog vladara ovdašnjih planinskih vrhova. Doktor istorije Danijel Dieakonu koji je u svojoj antologiji ima 49 legendi i prica o planini Čahlau kaže:,,Planina Čahlau nije najviša planina Rumunije, čak ni najviša u istočnim Karpatima, ali se istiće po svojim dubokim dolinama. Planina Čahlau je jedinstvena po spektakurarnim proplancima, čudnim oblicima stena koji su bili inspiracija za brojne legende o planini. Mi smo uspeli da prikupimo 52. Ne postoji nijedna planina kod nas koja ima veći broj legendi. Planina Čahlau predstavlja pravi rumunski meteor jer se u planini i oko nje nalaze mnogi manastiri I kaludjerske čelije. Istoričari i antropolozi smatraju da je Čahlau bila sveta planina Dačana, a kasnije, pojavom monahizma na severu Dunava, monasi sa Atosa izabrali su ovo mesto. Planina ima svoj hram i slavu kao i Planna Atos. Na vrhu nalaze se Toaka i Panagija, kao i na Atosu. Od 19. veka, kada su mladi intelektualci počeli da traze folklor, ovde kod nas su došli Vasile Aleksandri, Aleku Ruso. Gheorge Asaki je čuo od jednog pastira legendu Dokije i Trajana koja je postala osnivni mit Rumuna, mit etnogeneze.’’
România Internațional, 28.10.2016, 09:37
Nacionalni park Čahlau je zaštićena površina od nacionalnog interesa, nalazi se na severoistoku Rumunije u planinskom masivu Čahlau i prostire na 7000 hektara. Duž bezbroj planinskih staza nailazimo na bogat biološki diverzitet, a u šumama na skoro sve vrste divljih životinja koje se mogu sresti u Karpatima. Kaludjeri koji su stigli posle pojave hriščanstva podigli su ovde hramove. Prirodne pojave su ovde isklesale u stenama planine Čahlau čudne forme koje su inspirisale legende i postale prave turističke atrakcije. Toaka, Panagija, Šubara Dobrobanca, Dokijeva stena, Detunate, Mironove staze ili Vodena stena. Legende kažu da je ova planina dobila ime po jednoj vrsti orla, neprikosnovenog vladara ovdašnjih planinskih vrhova. Doktor istorije Danijel Dieakonu koji je u svojoj antologiji ima 49 legendi i prica o planini Čahlau kaže:,,Planina Čahlau nije najviša planina Rumunije, čak ni najviša u istočnim Karpatima, ali se istiće po svojim dubokim dolinama. Planina Čahlau je jedinstvena po spektakurarnim proplancima, čudnim oblicima stena koji su bili inspiracija za brojne legende o planini. Mi smo uspeli da prikupimo 52. Ne postoji nijedna planina kod nas koja ima veći broj legendi. Planina Čahlau predstavlja pravi rumunski meteor jer se u planini i oko nje nalaze mnogi manastiri I kaludjerske čelije. Istoričari i antropolozi smatraju da je Čahlau bila sveta planina Dačana, a kasnije, pojavom monahizma na severu Dunava, monasi sa Atosa izabrali su ovo mesto. Planina ima svoj hram i slavu kao i Planna Atos. Na vrhu nalaze se Toaka i Panagija, kao i na Atosu. Od 19. veka, kada su mladi intelektualci počeli da traze folklor, ovde kod nas su došli Vasile Aleksandri, Aleku Ruso. Gheorge Asaki je čuo od jednog pastira legendu Dokije i Trajana koja je postala osnivni mit Rumuna, mit etnogeneze.’’
Ljubitelji pešačenje nailaze ovde na prastare šume, planinske pašnjake, vodopade. izolovane stene, istorijjske i prirodne spomenike. Mogu da se odluče za jednu od 7 trasa dužine oko 6 km koje polaze od podnozija planine pa sve do vrha Toaka, na nadmorskoj visini od 1900 metara. Danijel Dieakonu upoznaće nas sa novim detaljima:,,Na planini Čahlau imamo više od 400 florističkih karakteristika i oko 1000 vrsta koje predstavljaju dve trećine ukupne flore Rumunije. Prava je prirodna laboratorija. Nije nikakvo čudo da nam studenti rarznih fakulteta dolaze ovde na praksu. Imamo rezervate arisa, listopadnog četinara, rezervat se nekada zvao,,Polica ljiljana,, I spada u zonu stroge zaštite. Pašnjaci su puni zvončića, ljubičica, lišajevica, prečica. Imamo takodje biljke koje spadaju u kategoriju prirodnih spomenika, to su runolist, planinski bor, jetrenka iz redova planinskih orhideja. Takodje planinski ljiljan ili karanfil su specificne billjke za ovu planinu. Ovde su 1970. godine doneli 16 divokoza koje su posle snažne oluje uspele da pobednu iz ogromnog tora. Sad ovde imamo oko 100 divokoza i mogu se videti grupe od 20 divokoza. Medved je specifična vrsta ove planine, ali izbegava susrete sa čovekom kao i ris i tetreb. Od manajih vrsta vodezemaca i gustera treba da spomenemo velikog mrmoljka, planinskog mrmoljka,crvenotrbniog mukaca i vise vrsta ptica, gačastog mišar, puzgavca i sumsku sovu.
Nacionalni park Cahlau proglašen je 2007. godine za prirodni spomenik od komunitarnog značaja za 13 staništa i nekoliko vrsta, sisara, vodozemaca, reptila i biljnih vrsta. U poslednje vreme realizovani su razni projekti sa ciljem da se zaštiti ova zona.