Nacionalna strategija za šume 2030. (28.10.2022)

Ovog meseca, vlada u Bukureštu je odobrila Nacionalnu strategiju za šume 2030.“, dokument kojim se Strategija šumarstva Evropske unije“ prenosi u sektor šumarstva u Rumuniji. Usvajanje dokumenta, pored suštinskog značaja, predstavlja prekretnicu u implementaciji Komponente C2 – Zaštita šuma i biodiverziteta“ – iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti“ (PNRR). U izradi Strategije“, koju je pokrenulo Ministarstvo životne sredine, voda i šuma, učestvovali su profesori Fakulteta za šumarstvo i eksploatacije šuma Univerziteta Transilvanija u Brašovu, Fakulteta za šumarstvo u Sučavi, kao i nezavisni stručnjaci iz sektora šumarstva. Projekat je strateški dokument čiji su opšti ciljevi osiguranje uravnotežene integracije društvenih, ekoloških i ekonomskih funkcija u upravljanju šumama, postizanje društvenog sporazuma o usklađivanju prava, interesa i obaveza odgovarajućih faktora i onih kojih se upravljanje šumama tiče, omogućavanje prilagođavanja instrumenata regulacije i kontrole, instrumenata finansijske podrške i onih na koje utiče upravljanje šumama. Dr Inž. Mihaj Enesku, sa Poljoprivrednog fakulteta u Bukureštu, objašnjava:

Eugen Coroianu, 28.10.2022, 18:30

Ovog meseca, vlada u Bukureštu je odobrila Nacionalnu strategiju za šume 2030.“, dokument kojim se Strategija šumarstva Evropske unije“ prenosi u sektor šumarstva u Rumuniji. Usvajanje dokumenta, pored suštinskog značaja, predstavlja prekretnicu u implementaciji Komponente C2 – Zaštita šuma i biodiverziteta“ – iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti“ (PNRR). U izradi Strategije“, koju je pokrenulo Ministarstvo životne sredine, voda i šuma, učestvovali su profesori Fakulteta za šumarstvo i eksploatacije šuma Univerziteta Transilvanija u Brašovu, Fakulteta za šumarstvo u Sučavi, kao i nezavisni stručnjaci iz sektora šumarstva. Projekat je strateški dokument čiji su opšti ciljevi osiguranje uravnotežene integracije društvenih, ekoloških i ekonomskih funkcija u upravljanju šumama, postizanje društvenog sporazuma o usklađivanju prava, interesa i obaveza odgovarajućih faktora i onih kojih se upravljanje šumama tiče, omogućavanje prilagođavanja instrumenata regulacije i kontrole, instrumenata finansijske podrške i onih na koje utiče upravljanje šumama. Dr Inž. Mihaj Enesku, sa Poljoprivrednog fakulteta u Bukureštu, objašnjava:

Postoji nekoliko konkretnih pravaca delovanja, svi su podjednako važni. Počeo bih sa povećanjem društveno-kulturne uloge šuma. Nastavio bih sa upravljanjem šumama na način da se integriše očuvanje biodiverziteta, jer je bilo bezbroj sporova ili različitih mišljenja koje želimo da usaglasimo. Još jedan konkretan pravac delovanja je povećanje pošumljene površine. I ovde bih napravio zagradu – ako želimo više šuma, treba da identifikujemo koja poljoprivredna zemljišta se mogu pošumiti. Takođe, još jedan važan pravac delovanja je usmeren na reformu stepena odlučivanja privatnog šumovlasnika. I ovde bih napravio zagradu – dobro je znati da trenutno oko dve trećine šume su u javnom vlasništvu – državno plus Administrativno–teritorijalne jedinice, odnosno trećina je u privatnom vlasništvu; i da u Rumuniji ima negde oko sedamsto hiljada vlasnika šuma. To bi bili glavni pravci delovanja. Ima ih još, svi su obuhvaćeni i vrlo dobro obrazloženi u Strategiji.

Vladini zvaničnici su takođe imali za cilj da se pozabave problemom nelegalne seče tako što će se, naprimer, u potpunosti implementirati SUMAL“ sistem praćenja drvne građe, daljinsko praćenje i jačanje režima sankcija. Situacija šuma u Rumuniji je prilično zabrinjavajuća, jer u periodu od 2001. do 2021. godine, prema organizaciji Global Forest Votč“, izgubljeno je 5% šumske površine, odnosno skoro 400 hiljada hektara. Pitali smo i Mihaja Eneskua ko ima glavnu ulogu u implementaciji Nacionalne strategije za šume 2030.“ i kako je ona usklađena sa sličnim evropskim dokumentom:

“Mislim da bi najispravniji odgovor bio – celi sektor. Svaki zainteresovani faktor u svemu što podrazumeva šumsko-drvni sektor ima i imaće fundamentalnu ulogu, jer je tako i koncipirana Strategija“, na osnovu tog opsežnog procesa konsultacija. Teoretski, identifikovane su sve vrele tačke, kako bih rekao, koje želimo rešiti do 2030., sa jasnim rasporedom. Govorili ste o daljinskom praćenju. Očigledno da bi vlast imala glavnu ulogu, ali na strani implementacije tu su i druge strukture: uključujući, zašto ne, sve, do lokalnih šumskih okruga, ali ima i drugih subjekata u drvnoj industriji koje možemo uključiti, od slučaja do slučaja… Praktično, u procesu konsultacija razmatrano je nekoliko, recimo, strateških dokumenata na evropskom nivou: Strategija EU za šume“, Strategija za biodiverzitet“ i slično. Preuzimajući iz njih sve ambiciozne ciljeve Evropske unije, pokušali smo da ih prilagodimo našoj zemlji. Drugim rečima, i sa moje tačke gledišta isto mišljenje dele i drugi, Nacionalna strategija za šume“ je u osnovi plan implementacije Evropske strategije za šume“. Imajući, podvlačim još jednom, usaglašene ciljeve.

Ministar za životnu sredinu, vode i šume Barna Táncoš pokazuje da se dokumentom planira srednjoročna budućnost šuma u zemlji i predstavlja izuzetno važan, čak i istorijski korak. On ističe da Rumunija ima najzdravije i najvrednije šume u Evropi, ali da bi ih očuvala i zaštitila, potrebna joj je zelena linija koja se mora pratiti godinama. Ova linija i najbolji predlozi za očuvanje, razvoj i održivo iskorišćavanje šuma u našoj zemlji sadržani su u Nacionalnoj strategiji šumarstva do 2030.“, dodaje rumunski ministar.